Blažena zemlja. Ministar Linić ima šegrta koji ne zna što nema a Linić ne zna što šegrt ima. Da bi šegrt imao više nego ima dobio je od države kredit. Linić je preko Indexa saznao kakav je kredit njegov šegrt, neki Šegon, dobio pa se zaprepastio. U međuvremenu je Država nastavila kontrolu onoga što ima Babić, nekad vlasnik Indexa a danas vlasnik dugova.
Babić koji je kukom i motikom i Indexom krenuo na Linića zanemario je da i Linić ima i kuku i motiku. Iz ove se priče o Liniću i šegrtu Šegonu može iščitati poruka, najebat će Babić. A zašto će najebati Babić? Zato jer u školi nije učio latinski pa ne zna da se svaki hrvatski vlasnik novina i portala mora držati latinske poslovice, Tace, vives in pace, šuti, živjet ćeš u miru.
Prevedeno na hrvatski, najveća novinarska kuća u Hrvata, preslavni EPH, dobit će još jedan rok da bi na račun poreznika produžio agoniju. Njegov vlasnik Pavić zna latinski. Šegrt Šegon će dobiti kredit a Babić po spolovilu. Priča baš i ne bi bila zanimljiva, naši političari su, otkako imaju Hrvatsku, lopovi i samo lopovi, da Linić nije izrekao senzacionalnu rečenicu: \”Možda sve nije moralno ali je po zakonu.\”
Da ne povjeruješ svojim hrvatskim ušima. A preko dvadeset nas godina uvjeravaju da su naši političari najprije moralne vertikale a tek onda neviđene lopine. Šteta što Hrvatska nije Francuska. Tamo političar službeno ne samo što ne smije biti lopov nego još mora biti i moralan.
Kad predsjednik Francuske na glavu nabije kacigu, zajaše motocikl pa krene kresati poznatu francusku glumicu i još je usput oplodi, sve po zakonu, Francuzi to drže nemoralnim. Siroti Hollande. Naš predsjednik smije, blago njemu, i krasti u skladu sa zakonom i još jahati na motoru i još jahati glumicu po svom izboru.
U Hrvatskoj prva dama ne bi pala u nesvjest kad bi čula koga joj muž opslužuje. Ne bi je odvezli u bolnicu. Ne bi vrištala kako ju je Predsjednik osramotio pred čitavom Hrvatskom. Ona bi znala što joj muž radi. Našim prvim damama je jasno da njihovi muževi za vrijeme trajanja mandata smiju jebati koga požele.
A hrvatske novine? Portali? Koje bi se naše glasilo usudilo objaviti fotku Josipovića na motoru? Ni jedno. Čak ni Index. Svi bi se držali one, šuti, živjet ćeš u miru. Tace, vives in pace drže se i srpski mediji. Šute da je, ako se može vjerovati hrvatskim izvorima, i najmoćniji čovjek Srbije, Sveti Vučić, nataknuo šljem na glavu. Kresanje, rastava, ženidba, uskoro će i beba.
Vraćam se Liniću. Neki od njega traže da se riješi šegrta Šegona. Nikome ne pada na pamet da bi se od Linića trebala tražiti ostavka zato što moral ne vezuje sa politikom. On misli da hrvatski političari smiju na glavu nataknuti kacigu a hrvatski narod na kurac. Svi znamo da to jest u skladu sa hrvatskim zakonima ali bi nam bilo lakše da se to, bar formalno, proglasi nemoralnim.
foto: Gnuru
On misli da hrvatski političari smiju na glavu nataknuti kacigu a hrvatski narod na kurac.
Ha, ovo je za pet.
NE šutjeti jer će svi koji šute živjeti još nemirnije !
Imamo kratko pamcenje – ni u socijalizmu nije bilo bolje. Vibov aforizam – Suma. U sumi vila. U vili garaza. U garazi mercedes. U mercedesu drug. U drugu srce koje kuca za radnicku klasu. Okreni obrni ponekad je bolje praviti se lud.
Ne seri Sale, nije to tema. Ocito da mrzis Jugoslaviju, a volis “Ravna Gora”. Vi Srbi ste sve sjebali.
Taman se nameracih pomenuti nasu tabu temu – kad eto Vucica na kraju Vaseg texta! Hvala, ustedeli ste mi reci – gomilu nerava takodje, jer uvek popenim I dok se skotrlja sav moj prikupljeni jed niz brdo – sve prekrije sneg!
hvala
Izgleda mi po sistemu reciprotiteta, mismo loši a i drugi nisu sjajni ali kad se uzme neko stavlja šlem na glavu a većini da stave jastuk odpozadi, sigurnije.
Tako nam i treba, tražili smo demokratiju (svako svoju) pa trpite sada, treba vam biti još gore
I vama Vojo treba biti jos gore, a ne samo nama. Sve ste ovo ipak vi zakuhali.
Nije lose gospodjo Rudan. Konacno ste shvatili da je ironija a ne samosazaljenje i gorcina odlika dobrog kolumniste. Ima za Vas nade.
Moram da primetim da ste zaboravili da pomenete Srbe, odnosno cetnike. Pa zar nisu oni ti koji kradu, varaju i zive na grbaci hrvatskog radnika? Znate vec stereotip. Ovo me zaista iznenadjuje o Hrvatskoj. Upravo suprotno od onoga za sta su se borili Tudjman, Mesic, Barisic, Pavelic, Artukovic sve zvucna imena hrvatske povijesti.
Uh, uh, uh, a vi cisti kao sunce. Nemojte mi samo vasega postenja i vasega jugoslovenstva tipa “Ravna Gora”.
Gospodjo Rudan. Vi ste legenda i samo tako nastavite. Jer ja stvarno volim citati ali kada vas citam to je posebno uzivanje. Ozzyserb pricas gluposti. Ocigledno gospodju Rudan ne poznajes i njene stavove. I tako da sve sto si rekao je jedno veliko sranje. Jedna od rijetkih koja uvijek napadala javno i blatila Hdz i Sdp i njihove politike. Gospodjo Rudan samo nastavite tako. Pozzzz iz Tuzle, BIH…..
Upotreba reći “političar” i” moral” u istoj rečenici je gramatička i logička greška.Razmatrati mogućnost moralnog delovanja političara je nešto kao otkkrivanje granica kosmosa(njihova beskrupuloznost je bezgranična).Uopšte ne postoji primer moralnog delovanja političara ,pogotovo na ovim prostorima.
Od kombinacije dnevne politike, političara i medija koji su momentalno na sceni u našoj široj i daljoj okolini čoveku se koči jezik i sužava razum. Retki su humanisti sa ovih prostora sa javne scene koji će glasno i istinito progovoriti šta se kod nas dešava.Koliko je dubok ponor u koji padamo i materijalno i moralno? Ima li taj ponor uopšte dna? Padaćemo do Devetog Danteovog kruga i shvatiti da je veliki Dante grešio i da ovaj pakao u kome živimo ima bezbroj krugova i varijanti. Uostalom zašto se čudimo medijima? Oni više odavno nisu tu da bi nas obavestili, prosvetlili i nešto naučili. Mediji danas uglavnom služe da bi se videla Sekina gola guzica i Cecina naježena bradavica, da nas uvere da živimo u najboljem od svih svetova i da vlast takva kakva je, ali da bolju nemamo i ne zaslužujemo.
Usporedba Hrvatske i Francuske je malo bolja 😉
Slažem se s Milošem. “Političar” i “moral” u istoj rečenici? Ne ide. Znam čovjeka odavno. Dobar čovjek, dobar radnik, solidan muž, dobar otac, karakteran, stručan. Dosegnuo neke granice pa odlučio da treba pridonijeti “razvoju ovog našeg malog mjesta”. Ušao u stranku, aktivirao se, izabrali ga. Postao političar. I promijeni se čovjek skroz na skroz.U zlo. Pa ja počinjem sumnjati da tu nisu čista posla. Bit će da sve naše divne ljude, kad se jednom bace u političke vode, ubode neki čudan “virus” od koga se promijene do neprepoznatljivosti. Stoga, narode moj, koji si imun na “virus”, hitno učini nešto, dok nas nisu sve uništili. Vedrana, hvala Vam što “činite”, ja pokušavam, pridružite se i ostali, kako tko može, ali javite se, jer ” još nas ima” .
Savrseno kao i uvijek!
U pravu si zlaja, gospodju Rudan ne poznajem, ali mogu da citam izmedju redova. Gospodja Rudan dozvoljava svojim emocijama i psiholoskim stanjima da dominiraju tekstom. Kada je u euforiji tada je puna cinizma i ljutnje a kada je u blagoj depresiji tada je puna gorcine i samosazaljenja. Pratio sam ja njeno “stvaralastvo” jer posle svih ovih godina i zivota na dva strana jezika mogu u potpunosti da uzivam u bogatstvu srpsko-hrvatskog jezika, izraza i metafora.
Recenice “Hrvati su bića koja su se u svojoj povijesti uvijek najugodnije osjećala u moćnoj tuđoj guzici. Četnici i ona JNA krenuli su na grad….Dubrovnik, jedan od najljepših gradova na svijetu, nestajao je pod crnogorskim bombama.Da li će patiti dječica dok im se bude približavao četnik ili će ga, prije smrti, razdragano čupnuti za prljavu bradu? Vratite mi Jugoslaviju.” samo pokazuju koliki je gospodja Rudan manipulator i kako jeftino podilazi citaocima. Ona je ocigledno vrlo inteligentna i zna kako i kada da izbaci osgovarajuci tekst, britkog je jezika i ne stidi se spustiti na nivo svakodnevne komunikacije obicnog coveka. To i takva komunikacija obicnom coveku odgovara i on pronalazi sebe i svoje istine u tekstovima. To su jeftini trikovi za siroke narodne mase u nedostatku ozbiljnog kolumnistickog kvalitete tipa Tenzere, Tijanica, Torbarine, Dezulovica…. o cemu sam vec pisao. Ali dobro, ona ocigledno voli to sto radi, a to je najvaznije. Ukoliko volis to sto radis godinama steknes iskustvo i postanes jos bolji.
Gospodine, pa zar nisu cetnici bili krenuli na Dubrovnik i bombardovali ga?
I jos nesto. Nije mi namera da vredjam ali je vredno pomena kada gdja Rudan koketira sa idejom jugoslovenstva a ovi Srbijanci se odmah pale, propinju na zadnje noge i veselo masu repom.
Živojin Mišić o Hrvatima: “Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo se na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice … svi oni jedno misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš … To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo. Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša: nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi … “
Gospodine, koja je vasa definicija jugoslovenstva, mislim sa kolikom cetnickom bradom je zamisljate.
a koji je tebi pimpek
“ozzy serb”
taj tvoj živojin je sigurno junačina kao i mladić i mrkšić i šljivančanin a i ostali”veliki srbi”-ako je to vrh pameti u srba,pa njega citiraš,onda te razumijem. Ali ne razumijem zašto se uopće motaš po blogovima hrvatskih kolumnista i zašto ih čitaš-e da bi se naslađivao kako jedna rudanica piše protiv tuđmana i hrvata-nađi joj posla u “politici” ili “večernjim novostima” pa neka uveseljevava “vasceo srpski narod”
Prosto neverovatno da Staljin, odnosno njegov metod etiketiranja još nije odumro.
Neki komentatori “analiziraju” ličnost gospođe Rudan, umesto da analiziraju sadržaj i poruke teksta u postu.
Vrše zamena teza i umesto da kritikuju stavove u tekstu, oni kritikuju autora.
Tema posta je “moral i politika”. a nije emocionalno stanje pisca posta.
Pitam se koliko su i gde oni studirali psihologiju.
Razumem neslaganje i slično, ali ne razumem analizu psihološkog profila autora.
Bilo bi bolje da analiziraju stanje u Srbiji, koja je već viće od dve decenije u tranziciji.
Uz stalna obećanja, poboljšanja su bila povremena i kratkotrajna.
U zemlji Srbiju koju volim, ali bih je voleo još više kada bi ona volela više mene, ima mnogo političkih ubistava novinara (3), jedan ministar vojni, jedan ministar policije, jedan general policije, jedan pukovnik DB, jedan direktor JAT-a, jedan partijski funkcioner JUL-a,jedan sudija – i još niko nije odgovarao niti je je do pre nekoliko dana bio uhapšen, a svi pričaju “ubila ih država,” te deo države, ne smeju da kažu da ih je ubila DB/UDBA, najčešće po nalogu političara ili kriminalci takođe u sprezi sa policijom, DB i tajkunima.
Dakle, prestanite sa “psihološkim” analizama autora posta i komentara.
Obično se kreće đonom na ličnost autora kada nema argumenata da se pobiju činjenice koje je on izneo. Ništa novo, a ni originalno.
Ja najpre pomislio da je “ozzy-serb” hrvatski pljuvator kad ono ispade srpski.
Bravo Vedrana!! Pozdrav iz Crne Gore. VOLIMO TE!!!
Srpska prica :
Sin: Roditelji moji dragi, evo danima se spremam da vam nešto saopštim i nikako da prevalim to preko jezika, pa eto, nek ovaj nedeljni ručak bude prilika.
Ćale: Prilika da nam prisedne ova boranija bez mesa? Koviljka, u tebe gledam, pa pička mu materina je l može bar nedeljom da ne budu ove bonžite i alge, ja sam karnivora bre, mojim precima se mozak razvio jer su jeli meso a ne pasli stepu u sa gnuovima i impalama.
Keva: Ljubiša, to je za tvoje dobro, ionako su ti krvni sudovi začepljeni ko ciganski sulundari, samo jedeš kulenje i slaninu sapunjaru. Reci, sine, šta si hteo, ljubi te majka.
S: Pa, kako da kažem…
Ć: Znam ja šta će da kaže, bolje da ništa ne govori. Šta je, pao si godinu, nemoš da položiš statiku? E u moje vreme, ribe nisu htele da ni da te pogledaju ako nemaš bar 8 iz krucijalnih predmeta, pitaj majku ako mi ne veruješ, smuvo sam je pored stuba nosača. Kovo, jese sećaš kako sam namerno proso čašu vranca po tvojoj nosatoj drugarici, i dok je ona otklanjala tvrdokorne fleke ja ti na prepad surduknem jezičinu u ždrelo, hahahahaha…
K: Ljubiša, molim te, dete sluša.
Ć: Koje dete? Da je dete, ne bi bruk’o oca, diplomiranog inženjera građevine, tako što ne može statiku da položi.
S: Ćale, na studijama nemam problema, upravo upisujem treću godinu na Dizajnu interaktivnih medija, imam prosek 9.80, dobio sam i stipendiju jedne kompanije iz Amsterdama.
Ć: Dizajn int… šta pričaš ti, šta je to? I ček, oca li ti jebem, pa ti ne studiraš građevinu? Koviljka, sin ti studira neko interplanetarno govno a otac mu ne zna za to?
Evo sa’će treća godina, fala što me obaveštavaš, ti si garant sve ovo znala. Kompanija iz Amsterdama… narkomani. Drogiraš se, je li, to si hteo da kažeš? Koviljka, sin ti se drogira!
S: Ne dorgiram se, ćale, ne pušim, ne pijem, čak sam i na laktozu intolerantan.
Ć: A pa da, ko ona pičkica Đoković, nikad od vas muškarac. Šta je onda? Znam, slušaš indi, vido sam te kako nosiš neke arafatke, to je sad kao moderno. Reci mi da ne slušaš Kajzer čifse, inače ćeš u podrumu da spavaš.
S: Ne, ćale, oni su pase, slušam… a nije bitno šta slušam, ja sam gej.
(24 sekunde tišine)
S: Ne znam, da li ste me dobro čuli? Ćale, kevo, ja sam… gej.
K: Didem ja do kujne, mislim da ima jedno parče junetine, možda bi ti Ljubiša hteo…
Ć: Sed tu, Koviljka, sin nam je postao duhovit naprasno. Mali, elaboriraj.
S: Pa lepo, gej sam, homoseksualac.
Ć: Peder?
S: To je malo homofobičan izraz, ali da, ja sam peder.
Ć: Baš ono pravi peder, voliš muškarce i razlikuješ više od 8 boja, i ne voliš žene i loj?
S: Taj.
Ć: Ček, majku mu, ne kapiram. Peder si kao Boško Jakovljević ili si ispao peder kao Milko Đurovski kad je prešao u Partizan?
S: Ćale, peder sam u pravom smislu reči, gejčina, pederčina, volim muškarce i ložim se na njih, jebem se u dupe i jebem u dupe, heftam se u senfaru, šurim u plinaru, kitom radim kolonoskopiju, primam analno, rektalno i u guscu, katkad naskačem na hidrant a katkad ga obalavim ko siroče lilihip. Jel ti sad jasnije?
Ć: Koviljka, brzo, šukni 2 bromazepama u deci vinjaka i razmuti, daj i pumpu za astmu i nitroglicerin, teško ću se izvući, već vidim Svetog Petra kako sprema odbor za doček. Pa sunce ti jebem, kako moj sin peder, šta sam ja bogu i državi zgrešio? Postim skoro svaki Veliki petak… dobro, nekad mi se omakne neka teleća glava u škembetu, al šta sad. Il je možda što 3 meseca ne plaćam infostan. Koviljka, oće li to, ako ne požuriš možeš samo popa da zoveš. Pa crni sine, zar tako nešto ocu svom da prirediš, šta će čaršija da veli?
K: Mogao bi ti malo kafanu da smanjiš. Neka je priznalo dete, voli njega majka kakav god da je, pa šta ako voli dečake, on bar pokazuje ljubav prema nekom, a ne kao ti, 10 godina me nisi pogledao.
Ć: Tišina tamo. Lista za kladionicu se gleda, žene se pipaju.
K: Nisi ni to.
Ć: Šta ima da te pipam, upoznat sam veoma dobro sa tvojom karoserijom, i ne spinuj razgovor, sve ti jebem, sin ti je peder, slušaš li išta? Je li, mali, de si ti naučio da budeš peder? Ko te to zajebo? Koviljka, lepo sam govorio, ne šalji dete na tenis, ne puštaj ga da volontira po nevladinim organizacijama, ne dozvoljavaj mu da jede posnu sarmu, to su sve rani simptomi homoseksualnosti, al ti ne slušaš. Sad ti dočekuj zeta – studenta vajarstva iz Amsterdama.
S: Utrehta.
Ć: Utreht govna, uvek me prodaju na golove. Štas reko bre?
S: Dečko mi je iz Utrehta, i ne studira vajarstvo već režiju kratkog metra.
Ć: Pa jes, neće mašinstvo sigurno. E šta dočekah, umesto da zviždim za snajkom i krišom joj gledam u sise, sin mi u kuću dovodi lika koji ne zna postavu Ajaksa iz 95. Za Klajverta i Sedorfa ne zna, al zna da prikenja kako nemamo niskopodne autobuse i pijemo vodu ščesme. Ne dovodi mi ga u kuću, ščuo?
S: Neću, ćale, selim se u Holandiju, ozakonićemo brak.
Ć: Koviljka! Spremi zalihe prozaka, ima da padnem u depresiju, nakon što polupam pola kuće. Koji brak, bem ti kuću i okućnicu?
S: Zakonski. U Holandiji je to legalno, živećemo u njegovoj vili.
Ć: More, sad ćeš da vidiš šta je zakon. Koviljka, donesder lance i bukagije, u podrum ću ja tebe… reče u vili ćete da živite?
S: Mhm.
Ć: Znači, on je bogat?
S: Jako uzvišen momak, pre svega duhovno…
Ć: Ne, ne, pusti to, mislim na konto u banci i nekretnine?
S: Svakako, plemenitog je roda, baba mu je od Meklenburgovih, to su ti nešto kao Vasojevići u tvom koordinatnom sistemu.
Ć: Pa što ne pominješ to, jebala te režija kratkog metra. A moš li ti da šalješ neki keš majci i ocu?
S: Koliko treba, ćale?
Ć: Majci za pretplatu za Blic ženu i meni za kafanu i kladžu, hiljadarku mesečno. Evra, razume se.
S: Može i dve.
Ć: E znao sam da imam sinčinu što ga svet nema. Koviljka, otvaraj ONU rakiju, udadosmo jedinca, kakve žene kakve pičke materine, deca, trice i kučine, zet iz Holandije vredi ko nivo deviznih rezervi Bahreina.