Blago nama koji s vremena na vrijeme možemo izaći iz Hrvatske. Mnogo putujem ali Poljska je moja najveća ljubav. Tamo su mi prevedene tri knjige, uskoro će mi izaći i \”Dabogda te majka rodila\”, Krystyna Janda igra \”Uho, grlo, nož\” već desetu godinu, igrat će predstavu još tri. Sad već mogu reći da tamo žive moji prijatelji. Neću im nabrajati imena jer bih sigurno nekoga zaboravila pa to onda sebi ne bih mogla oprostiti.
Bila sam na književnom festivalu u Lođu. Letjeli smo iz Ljubljane za Varšavu. Na aerodromu su nas dočekali organizatori festivala. Vožnja od Varšave do Lođa novoizgrađenim autoputom traje sat i pol. Uz rub autoputa bukobrani. Kilometrima. Naselja nigdje. Korupcija. Netko je na bukobranima koji nepregledna pusta polja štite od buke digao veliku lovu. To je objašnjeno činjenicom da će se jednom, za jedno dvadeset godina, tamo izgraditi naselja pa će onda zaštita od buke imati smisla. Nakon frke firma koja je digla bukobrane za veliku lovu sada će ih poskidati. Za veliku lovu. Zašto Hrvatska na mene vreba iza svakog ugla?
U Lođu, grad ima milijun stanovnika, osjećali smo se fenomenalno. Bili smo smješteni u prastarom zdanju pretvorenom u prekrasan hotelčić. Druženje s publikom bilo je opušteno. Sat i pol smijeha. Lođ je danas grad kulture. Organiziraju se izložbe, književne večeri, mladi i stari umjetnici iz čitavog svijeta dolaze u ovaj krasan grad.
Razgovarali smo sa mladim ljudima. Svi oni u Evropi imaju slične probleme. Nezaposlenost ili rad na određeno vrijeme. Stalni posao koji ti omogućuje dizanje kredita i kupnju stana naučna je fantastika. Kvadratni metar stana u Lođu košta između 800 i tisuću eura. Kredit se može dignuti u zlotima, francima, eurima i jenima. Poljsku je nakon ulaska u Evropu napustilo 2 milijuna ljudi.
Mnogi mladi se vraćaju u zemlju zato jer im život u inozemstvu i nije bolji kad od mnogo veće plaće odbiju zastrašujuće troškove života. Ubija ih i nostalgija. Najteže im je u Americi gdje se svi stalno sele pa ne možeš sebi naći prijatelje koji bi uz tebe mogli biti bar nekoliko godina. Ako si visokokvalificiran onda radiš na bitnim projektima kao član međunarodne ekipe, s tobom rade Kinezi, Indijci, Evropljani, ali šef je uvijek Amer i uspjeh je uvijek \”američki\”. To frustrira pa se sad mladi Poljaci i Poljakinje vraćaju doma gdje ima manje love ali više ljubavi. Abortus je zabranjen. Katolička crkva tamo vedri i oblači. Možda ne ovoliko koliko kod nas ali trese. Srećom, rekle su mi Poljakinje, Češka je blizu.
U Varšavi smo bili tri dana. Dva milijuna stanovnika. Veliko gradilište. Nisam sigurna da ću ikad zaboraviti večeru koju je u svom domu organizirala moja izdavačica. Kuhar Gruzijac, uskoro će otvoriti restoran u centru Varšave, gosti iz Poljske, Francuske, Njemačke, Srbije, nas dvoje i jedan Amerikanac. Nekoliko smo sati uživali u fenomenalnim jelima i vinima i smijali se na pet jezika.
U nedjelju smo otšetali zajedno sa našom domaćicom do varšavskog buvljaka. Tamo bih mogla ostati do smrti. Prastari nakit, još starije torbe, srebrno posuđe, kristalne vaze, rukom tkani šareni vuneni pokrivači, igračke…Pet eura, deset eura… U vijetnamskom kafiću popili smo vrući čaj pa onda opet krenuli u lov na blago. Nekoliko sati na vjetrovitih minus dva prošlo je u trenu.
Poljske slastičarnice. Beze torta sa preljevom od jagoda. Ahhhhhhhhhhhhhhhh…Varšavska plastična palma u centru Varšave koja je u međuvremenu postala spomenik nulte kategorije. Dugu spletena od tisuću plastičnih cvjetova, i ona će postati spomenik, pokušali su spaliti, ni tamo ne vole pedere, iako mladoj autorici oni nisu bili inspiracija. Moji sugovornici pretpostavljaju da je lokacija problem. Krasna duga visi preblizu katoličke crkve. Već sam rekla, možeš ti ostaviti Hrvatsku ali ona tebe neće.
Mladi s kojima smo razgovarali nisu depresivni. Vjeruju da im može biti samo bolje iako im nije onoliko dobro koliko bi moralo biti. Skromniji su od naše djece. Ne kupuju automobile jer je benzin skup a parking u velikom gradu nemoguće je naći. Na posao se voze biciklom ili javnim prijevozom. Vikendom na izlet u susjedne zemlje odlaze autobusima. Cijena prijevoza je smiješna a ni hoteli nisu skupi. Ugodno je bilo razgovarati sa mladima koji nisu okovani očajem.
Trenutno po tipkovnici mlatim u Hrvatskoj. Pojma nemam što se ovdje događa. Namjerno nisam uključila ni jedan aparat koji bi mi o tome slikom ili tekstom nešto mogao reći. Živim u blaženom neznanju. Moja Rijeka ipak ima veliku prednost u odnosu na Varšavu ili Lođ. Ovdje vidim sunce.
Sunce? Jebeš sunce. Bila bih sretnija kad bi na Hrvatsku pala poljska ledena magla.
foto: MFA Poland
Vedrana,o.k Poljska je kao Drzava jako ljepa ima gradjane jako fine-kulture imao sam priliku 1988 u Krakovu da rucam sa prijateljima iz Slovenije tada nam Jugoslavije,bilo je pravo uzivanje -fine uspomene isli smo iz Minhena sa Sajma i spcijalo otisli u Krakov za neke njemu neznam potrpstine inace Lekosek iz Celja puno ti pozdrava cucemo se i vidjeti cao *!=!
Eeeh dokle vise cekati bolje
2 000 000 i vise Poljaka se doselilo u Englesku u zadnjih nekoliko godina.
Eh Poljska! Nekada nam je i himna bila zajednička
Hymn Polski-Mazurek Dąbrowskiego(caly)+tekst
Hrvatsko SUNCE=poljska LEDENA MAGLA…:)))
tj.
PRIJEVOD:
jebes HRVATSKO SUNCE od kojeg SVIMA PADA MRAK NA OCI-
I SUNCE ispod kojeg su ‘SVI’ U KURCU…;))
POLJSKA LEDENA MAGLA OPTIMISTICNIJA…jer kad si OPTIMIST,nista NE MOZE POKVARITI OPTIMIZAM-ni LED,MAGLA…
SLAZEM SE:)))
(U nasoj ZEMLJI NIS’ ne moze POPRAVITI RASPOLOZENJE???!;))))
Dalo bi se o tome raspravljati-
jer…
Cesto OVDJE VLADA ovakvo raspolozenje:
‘DOK JEDNOM NE SMRKNE,drugom NE SVANE’;))
Optimisticno?
VRLO:))))
Odlucan i duhovit text ko i uvek.
Volim Poljsku, bio sam i cesto idem u celu srednju Evropu. Ali ne zaboravite da se Poljska okrenula za 90* na bolje od kad se okrenula potpuno zapadu i evropi, to je cinjenicno stanje, koje ne odgovara evroskepticima ovde, ali kad bi se balkanski aboridzani ovde bar malo ugledali na njih i njihovu politiku, shvatili bi….a ovde jos uvek nisu razscistili s prokletom rusijom i komunistickim konturama. Dok su se oni reformisali 90ih, mi smo se menjusobno klali ko svinje, …i sad kako nekom nije jasno sto smo propali i svakom pogledu.
Svaka cast braci slovenima, na uspehu, zasluzili su.
Puno si ugledala :). Ja, kao Poljakinja mogu Ti reći da kad sam bila u Hrvatskoj shvatila sam da naš je mentalitet malo sličan, u tom dobrom i lošem smislu, ali možda i zbog toga osjećala sam se kod vas tako opušteno.
Kako je lijepo otići negdje…
djed mi je poljak…mlad nestao u onom ratu…nisam nikad bila u Poljskoj ..ali vuče…a pogotovo kad pročitam ovako lijepi tekst…
Pritiskom na dugme otvoris izlaz u svet, pritiskom na dugme izadjes iz tog sveta i ostanes sam. Sam sa svim onim podacima koje si pokupio sa raznih strana. I saznanje da je svuda isto sto se i tebi desava, nemoc, uzasava te. Deca se ugledaju na Vas. Kakva je njihova buducnost. Gde su se rasule sve one godine, kada smo ziveli kao dostojna ljudska bica. Kada su od toga ostali samo tragovi u nekim davnim vremenima. I stalno se vracamo u okrilje srecnih vremena (za nas), pruzajuci cemer za one posle nas. Slikamo i prodajemo maglu koju okacimo na zid, iza koje ostaje cigla ili beton nase nemoci da zivimo kao ljudska bica koja osecaju, pomazu i dele. Citam komentare, polupismene, ali ne bitno, na kojem god jeziku. Mi smo vecina ojadjenih, sirom ove plave planete kojom upravljaju mocnici, kako god se nazivali. Ne zelim da budem Anonimus, niko od nas nije to. Stvoreni smo da rastemo ka necem uzvisenom, koliko nas nase moci dizu. Zelim da budem JA, kao jedinstveno stvorenje i bice. Borite se za svoje
…potpuno ocekivan reply 🙂 …monoton, inertan, depresivan, pesimisticki… vodjen uticajem rusofilizma. To je nazalost stil odgovora i razmisljanja koji se uglavnom moze dobiti u srbiji,na pitanje o kapitalizmu i zivotu u Evropi i svetu u 21.veku.
Depresivnost, ocaj, prodavanje magle, ‘morala’, patetike i tzv.’pravih vrednosti’ (ubij sve sto nije isto ko ja), medju ljudima je uzela svoj danak.
Zal za prosloscu, mladoscu, titom, gorenje ves masinom iz 65, vestackim komunistickim astronomskim platama i td…
A ustvari zivot i politika danas, su bolji i jednostavniji nego ikada do sada, samo nazalost mnogi u ovim mikro-satelit ‘drzavma’ nisu sposobni i spremni da im se prilagode, jer stalno ozivljavaju nesto sto je odavno mrtvo i sto se nikad nece vratiti, dodatno opterecivajuci sebe, depresijom i tuznom svakodnevnicom u kojoj se nalaze njihove ‘drzavice’ , zaslugom svojih gramzivih i prodanih poloticara, koje su sami izabrali.
Opet Srbija se nalazi u dodatno losem polozaju od ostalih satelita, jer jos uvek nije izdefinisala svoj put,pa kao igra na dva polja, mada blizi se trenutak kad ce se postaviti definitivno pitanje Istok ili Zapad, vodeci se iskustvima iz istorije, ponovo ce biti donesena pogresna odluka, i onda ce se opet traziti neki krivac, a to ce biti bilo ko , samo ne oni.
Naravno da u takvom sistemu nista ne funkcionise, niti ce ikada. Ali naravno tu je uvek dezurni krivac za sve probleme, Zapad. Zasto da resavamo svoje vekovne probleme i demone, kad za sve neuspehe imamo krivca uvek tu, to je lakse, naravno…. Covek je sam sebi kriv za svoje nesupehe, nikada se nista nece promeniti dok se ne rese uzroci problema, …dok se budemo bavili samo posledicama, vrtecemo se samo u krug.
Ko zeli da veruje u dezurnog krivca, kao problem, nek veruje… ali ja ne zelim da mi vise niko prodaje maglu o teorijama zavere i ostalim glupostima koje se stuju iz decenije u deceniju po tom Balkanu.
Sam sam tvorac svoje srece, bilo gde bio i bilo sta radio…isto ko sto sam i sam odgovoran za svoje greske. Zivotno iskustvo (u raznim delovima sveta), za svoje male godine me je dobro naucilo ovome, i zahvalan sam na tome, jer mi je lakse i lepse, i u tome je sustina.
Prestanite da kukate, da se zalite, da okrivljuete jedan drugog za svoje neuspehe, …vec bi vam bilo pametnije da tu svoju ‘junacku’ i herojsku energiju usmerite malo na rad,kako sav normalan i produktivan svet…dohvatite se motike, i ne pljujte vise negativnu energiju oko sebe i drugih,…jer ”onaj ko ne obradjue svoju zemlju Bog mu je oduzima”!
Ono sto ste sejali 90ih, sada berite…
Poljska je svoje pobrala,i jos bere… i svi znamo kako i zasto.
Šta da ti čovjek kaže… Sjedi, 5!
…i, da…jasno nam je svima u kakvom dobu zivimo, ima ono i svoje vrline i mane, bas kao i svako prethodno i svako sledce.
Nakon godina verovanja i nadanja u rusko prijateljstvo i solidarnost, od koje je danas ostalo samo razocarenje, shvatis da mozemo mi da mrzimo i volimo Ruse, Amerikance, Japance,….i bilo koje druge bogate, u ovom vremenu oni su ti koji vode, u sledecem ce biti neko drugi,mi definitivno nismo jedni od njih…nas jedini zadatak u svemu tome je da balansiramo izmedju tih sila, izvucemo korist, nadjemo svoju oazu mira i srece, kako pojedinacno tako i u sklopu drustva, sto je makoliko zvucalo tesko, ipak moguce…..
Balkan je i dalje neplodno podneblje za to.
Baš je drago čitati da je Poljska Vaša najveća ljubav 🙂
da ste uživali i sve ovo….samo
žao mi je da nisam znala da ćete doći…
sigurna sam da studenti Varšavske kroatistike rado bi došli na neki sastanak s Vama ^^ pozdrav iz još uvijek magličaste ledene Varšave.
”Prastari nakit, još starije torbe, srebrno posuđe”… Hmmm?
Preporucujem vam knjigu “Previse muskaraca” (“Too many men”) autorice Lilly Britt. Govori o Lođu. Govori puno o Lođu.
Lodj, da da, lepi, mali grad, tako čist i sladak. Vedrana je hrabra žena, ja prosto ne bih imala hrabrosti uzimati u ruke taj “prastari nakit, još starije torbe, srebrno posudje” u ruke, još samo zlatni zubi fale, znajući verovatno istoriju tih starina. Da se podsetimo: – Tu je očišćena po brojnosti druga jevrejska zajednica u svetu. Šest miliona Jevreja i nekatolika. Tri i po miliona Jevreja samo se spasilo u Americi. A kad su se neki posle onog, velikog rata vratili u svoja rodna mesta, doživeli su od svojih rimokatoličkih suseda opšte neprijateljstvo, uključujući i ubijanje. Najkrvaviji pogrom posle Drugog svetskog rata u mirnodopskoj Evropi dogodio se u poljskom gradu Kjelce 1946. godine. Poljski komunistički vladaoci ispunili su san poljskih nacionalista o etnički čistoj državi. Ta sramota je bila prekrivena velom krivice i srama duže od pola veka. Jedan od mnogih izuzetnih ljudi koji se zove Jan Gros je o tome progovorio i krajnje jasno izneo na videlo poljsku posleratnu sramotu. Inače, pomenuti gospodin predaje istoriju na Prinstonu i napisao je knjigu o tome koja se zove:” Susedi: Uništenje jevrejske zajedncie u Jedvabnu u Poljskoj”. Tom knjigom je krajnje jasno definisao 95% rimokatolika koji danas žive mirno i lepo u etnički očišćenoj Poljskoj. Mada su im za to Rusi sasvim pristojno ispostavili račun u sledećih pedesetak godina, ali onako baš….
Da ti kazem, da ne bi bilo Poljaka sve bi lakse i lepse bilo, za sve su oni krivi … Svabe samo sa posjetom su dosli, ovako, usput
Draga Mini,
Istina je velikom većinom ovo sto piše Jan Gross, ne ma govora. Šta mi fali u tvom postu je:
Da ni si napisala da poljski antisemitizam je bio dodatak do Holocausta koji su na Poljskoj zemlji napravili Njemci, koji su ubili ovih 3 milijuna Poljaka-jevreja i 2,6 milijuna Poljaka-katolika i ostalih vjera. Istina je da je puno poljskog naroda gledalo ovo zlo pasivno a puno je bilo i ovih koji se radovali i iskoristili od nestajanju Jevreja.
Ne znaš sigurno kako dobro knjga Grosa Susjedi dobro prihvaćena u Poljskoj. Ogramne javne diskusije i istraživanja trajale i tarjaju godinama. Društvo time živi godinama i puno je prihvatilo od historije koja je bila zakrita u vrijeme komunizma.
Velika je sramota za Poljsku antisemitizam poslje rata, ne samo pogrome kao što u Kielcima, ali najviše 1968 godina, kad su bili ostali Jevreji izbačeni iz Poljske.
Kao Poljak sam ponosan da u Poljskoj se o tome svime javno priča, i masovno. Da se izvjenjava, da se Jevrejsku kulturu poštuje i da većina društva je svjestna grešaka i to priznaje. Nije to tako jednostavno kad pogledaš na puno drugih država u centralnoj i istočnoj Evropi. I ja želim da tvoj narod slično otvoreno priča o svojoj historiji.
Nešto o drugim fakatima: 2 milijuna Poljaka je otišlo poslje 2004 do cijeloj EU, u UK ima njih sada nešto manje od milijuna.
Napad Sovjeta na Poljsku ne ma nikakve veze sa Jevrejima, nego je jedan ot etapa ruskog imperijalizma – čini mi se da previše vjeruješ RT 🙂
Łódź je možda mali gradić iz perspektive stanovnika NYC ili Pekinga, ali obiektivno gledajuci živili u gradu 1 milijun ljudi.
Ne, nisam napisala da su Holokaust napravili Nemci u Poljskoj, jer nema potrebe, jer nije to sporno i možeš mi verovati na reč, poznato. Pisala sam o tim Poljacima što su se tome radovali, i kako ti kažeš gledali to pasivno. Pa znaš šta, i u Nemačkoj je bilo puno dobrih i mirnih gradjana koji nisu bili fašistički zadojeni, uostalom mnogo ljudi iz svih krajeva Evrope pa i mojih zemljaka je i spašeno na farmama i u domaćinstvima gde su služili na taj način, kod tih mirnih i pasivnih Nemaca. A što se tiče napada Rusa na Poljsku posle rata, to je prosto politika kakva je i bila pre rata. Francuzi i Englezi vas nisu zaštitili od Hitlera, iako su to po sporazumu bili dužni, nego su svoje snage čuvale i pregrupisavale u Belgiji i Holandiji čuvajući sopstvenu guzicu, tako je bilo i posle rata kada su vas opet pustili niz vodu, pravo Rusima u ruke koji su vas okupirali. A tako bi isto i bilo i danas, tvoja zemlja i uopšte sve zemlje Istočne Evrope uvek su, i biće u slučaju bilo kakvih tenzija samo topovsko Nemačko-Englesko-Francusko meso.Ko veruje drugačije u velikoj je zabludi, da ne kažem glup.
Po koji put: VEDRANA, BRAVO!!!
eh moj davno zaboravljeni lodz (na naslovnoj slici)
Hvala devojko. Didji ovde i ostani ako hoces 🙂
Poljska i Hrvatska. Mislim da ima tu puno sličnosti. I u našem pesimizmu i kukanju, u lošoj situaciji sa zaposlenjem, sa honorarnim poslom. Alć ipak mi se čini da je bolje sjesti na kavi uz suce nego uz kišu i ispod nule. Ak bih mogla oabrati, svakako bih odabrala Hrvatsku.
Ja sam polska studentica i provela sam tamo najlipše dane svoga života. Bezbroj prijatelja, predivne uspomene i ogromna ljubav…idemo u PL sada za blagdane, ne mogu se dočekat!!!
Drago mi je da volite Poljsku, sad ste mi još draži! 😉
Skoro pola svog života planiram putovanje u Poljsku. Doduše, ne toliko zbog Varšave ili Lođa. Kako se tom turističkom pohodu nimalo ne radujem, stalno ga odgađam…
Naravno da napad Sovjeta na Poljsku nije uslijedio kao sankcija za etničko čišćenje, a još manje zbog prisustva ordinarnog antisemitizma. Kako je to opštepoznata činjenica, suvišno je podsjećati na pogrome u Carskoj Rusiji, istrebljenje i prisilnu asimilaciju Jevreja u doba druga Staljina. Sve do pada tzv. Željezne zavjese, ukoliko su željeli napraviti nešto od svog života, mnogi Jevreji su bili, manje-više, direktno prisiljeni kamuflirati svoju etničku pripadnost. U tom procesu su im istrajno i nesebično pomagali pravdoljubivi sovjetski domaćini, naravno, na cijelom teritoriju koji su pričepili svojom čizmom
Vedrana, jeste l’ vidjeli kako mi i najbenigniji post možemo solidno ukakiti nepotrebnim primjesama… A pokušala sam odoljeti, časna riječ!