Moja djeca su bila noni na grobu i stavila joj borovu grančicu u vazicu pokraj porculanske fotke. \”Mama, pojma nemaš koliko tvojih vršnjaka tamo leži. To je strašno. Uskoro će Božić, Božić ubija kad si sam, mama, moraš doći k nama.\” Rekla sam im da moje vršnjake ubija rak , infarkt i besparica, Božić je tek na četvrtom mjestu.
Spadam među one koji ne znaju da imaju rak, za prevenciju infarkta uzimam pet vrsta lijekova a od besparice ne patim jer sam prodala očevu rodnu kuću. To im nisam rekla jer ne bi imalo nikakvog smisla da mi sve što sam za nju dobila ode na božićnice za djecu koja ove godine nisu dobila božićnicu. \”Šta ćeš sama?\” \”Slušat ću Bijeli Božić i ostale bijele pjesme, gledati na teveu ljude koji bližnjima uvaljuju mir i dobro, to će me omamiti, zaspat ću i probuditi se sretna što sam preživjela.\”
Nisu bili oduševljeni ali mi ipak nisu spominjali Njega koji će prvi put otkako im je otac kititi bor u Njenoj kući. Da je On sa mnom sve bi bilo mnogo drugačije. Morala bih po gradu juriti i pokušati među osušenim oslićima detektirati bakalar. Pa onda zamoliti susjedu da mu učini što se mora jer ja vještinu lupanja čekićem po pokojnoj životinji nikad nisam savladala. Ni pripremu na bijelo i na crveno.
I bor je uvijek bio problem. Da li plastični, moja ideja, ili \”pravi\”, njegov izbor. On je uvijek bio za \”pravoga\” jer sirota biljka oko sebe širi miris Božića. Mrtve iglice i bacanje lešine bila je moja briga. Pa pokloni. Za njegovu mamu. Ne nosi spavaćicu, ni pidžamu, ni papuče, ni debele čarape, ni šal, ni rukavice… Voli pušiti, piti lozu, ali \”pravu\”, ma što to značilo. Kako sam je voljela, i još je volim, za Božić bi dobila šteku i bocu.
Svekar je partizan pa bih mu poklonila Titovu fotografiju, Tito jednu nogu drži na nekoj livadi a drugu na mrtvom jelenu. Volio je Tita, Tito je, srećom, u posljednje vrijeme opet u modi pa mi nije problem naći Tita ili kao magnet za frižider, šalicu za čaj, Jovankin intervju u kome govori kako je Tito najprije bio osvajač a tek onda vođa i vojskovođa. Ove godine, kako sam ostala bez Njega, ne moram moliti ljude da mi sa Brijuna donose bedževe sa likom najvećeg jebača u povijesti ovih prostora.
Naći za Njega poklon bio je pravi horor. Košulje je kupovao sam, cipele također, šalove, čarape, pidžame, satove, nikad nisam smjela kupiti nešto što on prije ne bi vidio i onda rekao ne. Prošle sam mu godine poklonila rogove soba koji su zeleno svijetlili u mraku. Čudno me pogledao ali je ipak nataknuo rogove i nosio ih dok smo gutali bakalar \”na crveno\” jer od \”na bijelo\” podriguje.
On je često u čast poroda u onoj štali u kojoj je magarac Isusu bio centralno grijanje znao popiti. Onda bih mu ja morala držati lavor pod ustima. Na Božić, dok smo još bili \”Medić\” i \”Medić\” uvijek bi mi rekao: \”Hvala, Mediću.\” Kasnije se to izgubilo. Ja bih lavor bez riječi nosila u kupatilo. Ne može čovjek Mediću na Božić jebati boga. Ove godine otpada nijema komunikacija među medićima koji to nisu bili već jedno osam godina.
Na Božić ću isključiti i telefon i mobitel i struju i grijanje i zamoliti susjede da mi bace oko na kuću, ja ću biti u Beču. U hotelu Ananas. Sa mnom će biti Medić. U mojim godinama mnogo mi je jednostavnije sve mediće zvati \”Medić\” nego izmišljati nove nadimke. Nisam mu rekla da sam prodala očevu kuću. On svojoj djeci nije rekao da je prodao veliki stan i da će nakon Božića useliti u garsonijeru.
Negdje je pročitao da je život kratak kad imaš šezdeset i tri i da ti djeca neće odlaziti na grob prerano ako sam sebi na vrijeme pomogneš. Hotel je odličan. Na Badnjak ćemo šetati Bečom, preko interneta sam našla prsten koga će mi on spontano pokloniti, tisuću eura. Ja ću njemu kupiti crvene, vunene rukavice za deset eura, i njih sam našla na internetu.
Otići ćemo u restoran, popiti punč na Kertnerici, taksijem se vratiti u hotel, uvaliti se u raskošnu kadu, skupa. Naravno da smo i stari i debeli i mlohavi, koga briga? Pjena će sakriti sva naša brda i doline. Ujutro ćemo otići na doručak pa opet u šetnju. Moj Medić, moj bivši Medić, ima pravo. Pravi, mrtvi borovi mirišu na Božić a u Beču za vrijemje Božića rastu samo takvi. Ljudi se ubijaju na Božić? Možda oni koji nemaju love. Kad imaš love nikad nisi sam. Ni Božić te ne može umlatiti.
Pratim je još od Ferala…da je nisam oduvijek volila,pala bih na ovaj tekst…
Nova godina ima smisla samo i jedino u muško ženskoj varijanti. Pita me prijateljica nedavno, da li ću sa njima na doček. Ko ide, raspitujem se, a ona mi nabraja pet ženskih imena. Nema šanse! Toliko sam novih godina dočekala sa prijateljicama – kao super nam je, kao baš smo lude i zabavne, al ako do ponoći nema princa – nema ni bajke uprkos vatrometima, šampanjcu i onom naglas odbrojavanju koje mi je uvek bilo retradirano. Tako da draga V, kao Vendeta 🙂 samo pali u Beč (ovde sam spontano prešla na ti jer ne ide da kažem “palite u beč”) svako putovanje je avantura kad odemo da bismo videli ko sve možemo da budemo i kako nas vole tamo negde. A mora da nas vole.. jok! Da nas ne vole samo ovi ovde.. ajte’ molim vas. Što se mene tiče, ja ću verovatno sama sa nekim Betmenom na TV i gomilom samih koji će već znam visiti besomučno na twitteru i facebooku, ili ću iskopati nekog još uvek ne toliko bivšeg, mada ne znam koliko je dobro da u nešto novo ulazim sa starim. Uglavnom, sve se to raskristališe 31. decembra, pa verujem da će tako biti i ovaj put. Vama sve najbolje u 2013
SVE NAJIBOLJE POSTOVANOJ GOSPODJI VEDRANI I GOSPODINU SLAVENU
Nadam se da taj put za Beč nije ni licentia poetica, niti neki tvoj način da naživciraš bivšeg. Nadam se da stvarno ideš u Beč. Ananas je dobar hotel. Božićnja šetnja po carskoj Vienni je super ideja, penušava kupka takodje. Uživaj draga, zaslužila si.
P.S. Ostavi neku kintu i za decu. Zaslužili su i oni, trpe te tolike godine.
Draga Vedrana, sve najbolje za nastupajucu 2013 godinui ako ides u Bec, zelim ti divan provod jer si zbilja zasluzila. Samo napred.
Od kako me je majka prestala vuci na sankama do Kalemegdana – ne volim sneg u Beogradu! Nikada nemam dovoljno suvu i toplu obucu. A sneg u mom gradu posivi, pobljuzga i propsuje me – pre nego sto kazes: Snesko! Ipak, volim sneg od prah secera na vanilicama, koji mi se zadrzava na vrh nosa i iznad gornje usne, i volim “Beli Bozic” Bing Krozbija! Ovih dana, pomodarski – svi nesto naginju Majklu Bubleu, ali – ja ne. Ja volim staro, dobro i tradicionalno… Moja me je majka ipak povukla, jos jednom. Ove godine mi je kupila sjajne cizmice za sneg, tako valjda necu previse rusiti atmosferu cerki, koja ne moze docekati sledecu najezdu kristalnih zvezdica sa nebesa! Mama je ove zime ostala bez svoje najbolje prijateljice, druge cerke i svega sto joj je jos bila macka koja bi, da je pozivela, 26. ovog meseca imala punih 17 godina. 16 i po su bile zajedno; sa mojim je ocem provela 2, a ja sam sa svojim muzem dogurala do 12. Pozvala bih je da sa nama doceka Novu godinu, ali sta cemo sa njegovom mamom – koju ni reda radi ne zelim u bilo kom (kamoli svecanom) trenutku?! Ali, ko bi me osudio, kad me je pljuvala, psovala i posezala udariti samo 3 meseca nakon sto smo se njen, manje joj drag sin, i ja zavoleli? Ni na vencanju nam nije bila. No cudo kako drustvene norme znaju coveku nabiti osecaj krivice. Opet, moja mama i ja nismo nikada zabavu dozivljavale na isti nacin. Ona je vise za varijantu “sneg je opet, Snezana”, voli filmove Cak Norisa, Pink joj nije izbrisan iz memorije daljinca. U novom stanu nemamo gde smestiti gosta na spavanju, a ne zelim strahovati da bi se kocija mogla pretvoriti u bundevu iza ponoci… Vama zelim lep provod i srecne praznike, malo dilema i optimizam koji pesma koju volim uvek probudi u meni http://www.youtube.com/watch?v=zNqgXgEUelI
Zanimljivo mi je procitati i Vas tekst G.djo Vedrana,a i komentare citalaca. Istina,kad svi misle isto,niko nista i ne misli,pa je ova razlicitost u stavovima jako zanimljiva. Svi praznici,a narocito Bozic pokrenu valjda citavu bujicu toplih osecanja,zelja i nadanja u nama,i prirodnu ljudsku potrebu da nekome pripada. Iskonski – zena muskarcu i obratno. Na zalost,nasi zivoti nisu slike sa cestitki na kojima pored ognjista sedi porodica koja se jako voli,i uzma darove iz crvenih carapa koje je Deda Mraz upravo 0stavio,pa sa irvasima u brisucem letu nastavlja dalje. Tuzno je,ali apsolutno istinito da vecina porodica funkcionise samo za ,,pred javnost,, – da je skoro sve samo postovanje gradjanskog reda sto su nam ga usadili /kako kome doduse/ vaspitanjem,a da ni ljubavi,ni istinskog postovanja nema medju supruznicima,nego scenografija iza koje su one ruzne,prizemne,ponizavajuce stvari. Ako nemam kraj sebe ,,Medica,, ,,srculencee,, ili sta vec -sustinski,kao ljubav,podrsku.pravo pripadanje i razumevanje,onda sam toga svesna svakog dana-/mozda najpre kad mi nije dobro,kad mi je nos crven,slinava sam ,rascupana i nenasminkana/. Pre mi ti dani predaha dodju da ,izmedju ostalog razmislim-a ZASTO je tako,gde je moja greska u situaciji da tu nema nekog ,,medice,, Istina je ono da nije ljubav kad ti ON kaze-kako lepo izgledaju pahulje u tvojoj crnoj kosi,nego -,,Kravo,stavu kapu jel oces da mi nazebes,, E,to je ta razlika izmedju voli me kobajagi,slatkorecivo i prazno, i -brine zbog mene. I tu nema kompomisa,bar za mene. Necu kobajagi ni po koju cenu. I moramo,i treba da zivino stvarni zivot,pa ako on podrazumeva biti sam za N.godinu-nista strasno,gde su svi ostali dani u godini??????????
Draga Vedrana, mozda je prica fikcija, a mozda ispovjest, kod vas se nikada ne zna. A i nije vazno! Lijepa je pouka, kao sto je to u vecini vasih prica. Zelim Vam najiskrenije sve najbolje u 2013. i da Vas citam i u sledecim godinama 🙂
Katarina S(OS),
(?!) Ti si naš idol (keve mi) 🙂
Rekoh li ti da se ne upuštaš u ovako skladno-disonantne traktate o Mejl-Golgoti, šećeru u prahu (ili, ne daj Bože, vanilin-šećeru) i sjajnim čizmicama za sneg. Umesto toga, bolje uzmi pročitaj nešto pametno – recimo “Čizmaše” Dragoslava Mihailovića, a mani se romana Vesne Radusinović, Isidore Bjelice, Bobićke, Dedićke (pa i Rudanke) i ostalih “intelektualki” čije se knjige prodaju na novinskim kioscima. To, veruj mi, utiče negativno na tvoj… ten!
Srećna ti Nova, pošto Božić, pretpostavljam, slaviš kada i ja – tek 7. januara iduće godine, a sledeći put kada se javiš ima da bude “propitivanje” o akademiku Mihailoviću (nemoj greškom da ga pomešaš sa prezimenjakom Dragoljubom-Dražom, jer taj -slučajno ili namerno – nije ništa napisao… bar kada je o beletristici reč… možda zbog toga što još uvek nije bio pronađen PC, a možda i zato jer jednostavno, za razliku od nadarenih poput tebe, nije imao talenta za tako nešto)…
Moram još nešto da ti kažem, pre nego što svr… ovaj, završim… “Žensko pismo” u srpskoj književnosti vapi za autor(k)om tvog kalibra. Ma, kakve, bre, ove gore pomenute ćurke ima sve da ih nadmašiš i nadvisiš jednog dana, ubeđen sam u to, pa onda bolje nemoj ni da čitaš ove “Čizmaše”. Možeš, eventualno, “Kad su cvetale tikve” (kuvana bundeva je idealna kada se pospe šećerom u prahu… o ulju hladno ceđenom iz bundevinog semena i njegovom pozitivnom uticaju na… ten i da ne govorimo … ma kome ja to pričam, kada ti to ionako znaš mnogo bolje od mene…).
Izvini što htedoh da te skrenem na stranputicu ovom preporučenom literaturom. Grešna mi duša… čitajući “Čizmaše” nikada ne bi dosegla… MIR-JAM… i nikada se po tvojim sabranim i odabranim delima ne bi snimale televizijske serije koje tako umeju da izmame suzu… ah, ti tvoji čistom emocijom nabijeni tekstovi (koje videh čim ih ugledah… nadam se da sam se dobro… izrazio) koji čak ni moje tvrdo, junačko srce ne ostaviše ravnodušnim, nagoveštavaju jednu blistavu i divnu karijeru spisateljice… Ma, i Habjanovićku ćeš, predosećam, nadmašiti…
I kada jednoga dana na tvom blogu budem ovako jadan, čemeran i od svih ostavljen – običan čitalac – pisao komentar diveći se tvojim kolumnama koje će biti satkane od čistih osećanja (a ne kao Rudankine koja ume ponekad i društveno-političkim temama da se bavi) začinjenih šećerom u prahu (samo ne pominji nikada, molim te, vanilin šećer, jer da ti otkrijem jednu tajnu koju sam tokom čitavog života od svih skrivao… ah, na pomen vanilina u mom oku zaiskri najiskrenija suza…), ti se, makar krajičkom svoga britkoga uma, priseti moje malenkosti: “Eh, to je onaj običan čitalac, koji mi je predvideo ovako sjajnu spisateljsku karijeru…”
P.S. Znam da tvojoj načitanosti i oštroumlju nikako ne godi TV “Pink”, ali da ipak, makar za Novogodišnje praznike, ubaciš u memoriju svog daljinskog i ovaj šund-kanal… Znaš, kada se cela nacija veseli, onda treba duši dati oduška kroz đipkanje i ripkanje, Grand-paradu, svaku drugu limunadu i estradu… Ma, s kim si takav si, što bi rekla dvorska luda ovoga bloga, moj kum – Maus dr Miki!
NA KRAJ GODINE, SVI RADE ANALIZU LJUDFSKOG NAPREDKA! –
KOMUNA- SVI POSTENO I ZAJEDNO. ZA VREME 2 SVJ. RATA ZA SILOVANJE I KRADJU KOKOSKE, SUD NIJE TRAJAO VISE OD 5 MINUTA, SA IZVRSENJEM KAZNE. -SADA “DRZAVICE” PLACAJU ADVOKATE, UBICAMA I PO DESETAK GODINA IZ TVOJU KESU, I TI SE NE BUNIS ? KAKO JEDNOM PREKINUTI ZLO I LJUDSKI NACIONAL-IDIOTIZAM ? I SHVATIMO, SVI DO ZADNJEG, DA NE POSTOJE SRBI I HR NEGO LJUDI I NELJUDI, -NE, PRAV. I KAT. NEGO KRSCANI. ZNAM DA SU PARTIZANI U HR. RUSILI SVOJE SPOMENIKE, ILI TO POTICALI. POZNAJEM NAJVJERNIJE UZ TITA, KOJI SU MI ODUSEVLJENO GOVORILI O SVOM “DOM”-PATRIDIOTIZMU. BEZ IZUZETKA SVE SE PRETVORILO U PROLJEV. ZAR NIJE SMAK SVITA KAD CRKOVNI DJAVLI, MORAJU DA SPRECE KOMUN-SDP-A, DA NAVLACE KONDOME DJECI, KOJI JOS NE ZNJU O SEKSU. VI KOJI TOLERIRATE BILO KOJEG ZLA- ODITE U PAKAO!!!!!!!
Ugodan boravak gospodji Rudan u lijepom Bechu, srecne bozicne i novogodisnje praznike, pa da i u sledecoj godini uzivamo u njenim textovima.
Pozdrav i ”obicnom chitaocu” :). O chemu se radi u preporuchenom romanu “Chizmasi”? Posto ne chitam Radusinovicku, Bijelicu i kompaniju….mozda je Mihajilovic za mene? 🙂
SRETNU BADNJU VEČE I SJUTRA BOŽIĆ OD SRCA TI ŽELI SORGA.PRENESITE ČESTITKE VAŠOJ RODBINI,PRIJATELJIMA I SVIM LJUDIMA DOBRE VOLJE KOJI SJUTRA SLAVE.HRISTOS SE RODI,.
Svim virtuelnim sabesednicima i ostalim hrišćanima koji slave Božić po Gregorijanskom kalendaru (katolicima i pravoslavcima) – sve najlepše” Hristos se rodi !
uzivajte u bozicu i u bozicnom becu zdravlje srecu i dobar kurac zelim vam od srca draga vedranela und ih libe dih:):)
Sirotu ne rabi mlatit da bi se zmekšal. Stavi ga se va vodu da se toća tri dani. Istina, bilo bi najbolje apstinirat i ne ih jist dok se blago va prirode malo ne refa, pa će i naši vnuki znat ča je bakalar.
@jasna / Mozzda, mogao bi da bude… 🙂
————————————————
Hajde, da se i ja u duhu praznika i praštanja oglasim (zlo)upotrebljavajući (po ko zna koji put) blog (ne)vesele Vedranele:
Mislim da je MM napravio lep gest čestitajući Božić svim “novokalendarcima”. Eto, i ja se priključujem čestitkama uz najlepše želje za novogodišnje i božićne praznike (ili obrnuto, svejedno – zavisi kako i kada ko slavi) i nastupajuću 2013. godinu svim čitaocima Vedraninog bloga. Želeo bih da iskoristim ovo zatišje koje još uvek, bar u Srbiji, vlada, dok ne počnu prangije i pucnjava (u vazduh) iz arsenala automatskog i inog ličnog i sličnog naoružanja (uglavnom nelegalnog, preostalog iz prošlih ratova)… To kad počne, teško da ćete moći da čujete moj (umilni) glasić, pa evo da počnem redom, dok još ne moramo da se nadvikujemo:
Najpre, sve najbolje Vedrani Rudan – uživaj u praznicima, ali ne preteruj ipak sa seksom, jer od previše seksa može da se… najebe…
Slavenu Hrvatinu, takođe, želim lep provod za praznike i što manje srpsko-hrvatskih konflikata na blogu u narednoj godini…
Miki Maus, , Katarina S, Mimi, Ivan M, Alhemičar, Baron (T), Matijavid, Advokat, Jasna, Lukas, Sandra, Monika, Vlado, Mrtvo puhalo i ostali komentatori (izvinjavam se ako sam propustio slučajno nekog sa kim sam vodio virtuelni rat ili, ređe, bio sa njim istomišljenik), i svi ostali virtuelni sabesednici, “prijatelji i neprijatelji” sa ovog bloga, želim Vam, pre svega, mir u 2013. godini, a potom svaku ličnu i porodičnu sreću…
Ja sam, možda, malo poranio sa novogodišnjim čestitkama, ali takva je prilika. Danas je i Božić po Gregorijanskom kalendaru, a Vedrana se baškari u Beču (ako joj je za verovati), pa teško da će (uz mnogo šampanjca, kavijara i seksa) uspeti da natrukuje nešto suvislo pred Novu godinu… Mada, izaći će ona ipak sa novim komentarom, ali tada će, kao što rekoh, zbog praznične euforije biti manje prilike za ovakve poruke “lične” prirode.
Još jednom, srećni praznici i sve najbolje VR, SH i svim čitaocima bloga!
Evo i ja da se oglasim, nešto mi naše komšije Hrvati malo “falširaju” od jutros,nema ih baš u nekom broju, nadam se da je to zbog Božićne mise na kojoj bi se svaki vernik trebao malo zamisliti nad svojim prošlogodišnjim rečima i delima. Eto i dojučerašnji “protivnici” iz sveta vere i politike pojavili su se na Božićnom prijemu, mislim na susret mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana i nedavno oslobodjenog generala Antu Gotovinu. Hrvatski mediji izveštavaju da je general Gotovina izrazio “mnogo poštovanja”, a Jovan mitropotolit “veliku srdačnost”. Kad mogu oni, što ne bi mogli i mi – u tom duhu, mislim, imati poštovanje i veliku srdačnost, srećni praznici onima koji ih slave, a Vedrani i onima koji u tu najveću i najdužu bajku ne veruju, dobar provod i još bolju inspiraciju u 2013. godini.
Probijam, licni, led. Pisem po prvi put.
Sta je ovaj blog? Ledina gdje se Srbi i Hrvati sastaju i takmiche u umetanju verbalno-umjetnickog “kamena s ramena?”
Svi ste odlicni. Vlasnik bloga je prava Jugoslovenka, bar sudeci po psovkama.
MIMI, kada uskoro general Mladić zbog nedužnosti ili pomanjkanja dokaza bude pušten na slobodu i kada sa “mnogo poštovanja” i uz “veliku srdačnost” podijeli iskustva sa kardinalom Bozanićem, steći će se uvjeti da naši međusobni odnosi dožive renesansu. Do tada se malo se strpi i shvati i ti, i ova Jugoslovenka ispod tebe i vama slični da parazitirate na jednom hrvatskom blogu. Da se kojom srećom hrvatske građane na referendumu upita jesu li za uvođenje viznog režima prema Srbiji, preko 90% bi se izjasnilo ZA. Posvetite se sebi, ne virite u tuđe dvorište, čeka vas velika KATARZA.
Sused,
“…kada uskoro general Mladić zbog nedužnosti ili pomanjkanja dokaza bude pušten na slobodu…”
Don’t hold your breath!
@sused – Stalno se vraćate i svraćate na ovaj blog kao bolestan čovek kući koju mrzi, sa bombom u ustima, pošto ste autor u usponu,malo ću da Vam rušim sneška, i da Vas nerviram, Hristos se rodi! dragi Sused, radujte se, ili za Vas važe reči Velikog vladike Njegoša :”Otrovnošću zadojena duša i zavišću slijepom zapaljena”?
Ovaj blog i jeste kvalitetan jer na njemu kako vi kažete “parazitiraju” različiti ljudi, a pošto sam malo prelistala Vaš doprinos na blogu, moram priznati da sam malo šta razumela, jer Vi pišete na nekom čudnom dalmatinskom i teško razumljivom dijalektu, iako potičem iz Hrvatske. Kratko rečeno, ovo bi bio krajnje običan i nezanimljiv provincijalni blog, otprilike u duhu Vašeg pisanja.
@MIMI
“Džabe si krečila” Njegoš je sve rekao. No, nešto mislim, možda je čovek zaista u pravu !? Neki nas ne podnose ni na njihovim blogovima !
Džabe se pozivaš na Božić i Boga. Neki ljudi se Boga ne boje, a ljudi ne stide. Amin !
2 teme:1.Zaprepastilo me da najlipsa pjesma na svitu “bella ciao” partizanska- na You Tube, -sve zemlje svita koriste za promociju svog oslobodjenja od tudjih okupacija. Jdan od najlipseg izveda- iz Irana, koristi Izrael uz tekstova, za vrime izvedbe pise kako je 2 puta bio napadnut od okupatopa-agresora, ali se je obranio.. Palestinsku verziju, medju stotine drugih nisam mogao otvoriti ? Tema 2.BOG I CRKVA:-SAMO ONI KOJIMA JE OD MALENA PAMET SKRENUTA lazima NEZNAJU I TO STO SVAKI MORA ZNATI- DA CRKVA I BOG SU 2 RAZLICITA POJMA. – CRKVA I HRSCANSTVO. U EVANGELIJA NEMA NACIJE. TO POSTOJI U STAROM ZAVJETU CIJI SUSVECENICI SU UBULI HRISTA. -U HRISCANSTVU NEMA NI SRBA, NI HRVATA, NEGO SAMO LJUDI. -NIGDE NEMA NI PRAVOSLAVCI, KATOLICI, A KAMO LI SRPSKA, ILI HRVATA. MI SMO GORI OD ZIDOVA, KOJI SU (PRIZNAJU) FIZICKI UBILI ISUSA. MI SMO ANTI KRISTI JER SMO HRISCANSTVO OKRENULI NA OPACKE POCEPALI IDIOTSKIM NACIONALIZMIMA. NEMA 2 HRISCANSKE CRKVE!! A KAMO LI NACIONALNE- MI SMO ANTIHRISTI -UNISTILI UCENJE ISUSA. NIKO NIJE PROCITAO PAZLJIVO EVANGELJE NI JEDAN PUT U ZIVOTU- 20 MINUTA! -SATIMA DNEVNO TROSIMO NA TV, WC, NOVINE, “ZABAVICE”- PO CEMO SI TI HRISCAN? PO MESU, VINU