Nazvala me nona i rekla, Krešo, kako izgledaju tvoji dani. Ja sam joj rekao, kako koji i još sam je pitao, a što ćeš mi dati. Nona je rekla da će mi dati Duplo iako djeca ne smiju jesti slatko. Moja mama je rekla da je nona ovisnica od slatkoga i da neka se čuvam i none i slatkoga.
Ustajem se u šest i četrdeset i pet ujutro. Onda moram oprati zube i popišati se i oprati pišu i ruke i lice. Onda mi mama namaže kosu uljem od lavande jer imam uši. Tata me vozi u školu. Kad izađem iz auta krenem prema školi pa u usta stavim čokoladicu koju mi je dala nona. Kad uđem u razred djeca kažu, što to smrdi na lavandu. Onda imamo doručak. Doručak je pola sandviča šunka-sir ili jedan slanac ili komadić pice, ali picu jedemo samo četiri puta godišnje, kad su veliki praznici. Za piti jedan dan dobijemo čaj, drugi jogurt, treći kakao, pa onda čaj, pa jogurt, pa kakao.
Onda učimo razne predmete. Ja imam četvorku iz likovnoga i mama i tata su jako ljuti na mene. Oni su ljuti jer ja moram imati sve pet jer ja nisam dijete sa posebnim potrebama kao Anamarija. Kad je odmor, a odmor je u 10.15 onda idemo na dvorište i jedemo zdravo što donesemo od doma. Svi od doma donesemo jabuku jer je jabuka zdrava. Ja moju pojedem jer u svijetu ima gladne djece, a Anamarija svoju baci pokraj kontejnera, neka je mačke pojedu. Anamarija ima likovni pet.
Kad završi odmor idemo učiti sa učiteljicom. Malo učimo, malo se igramo. Ručak je u jedan i pet. U ponedjeljak jedemo maneštru sa kruhom, u utorak jedemo juhu, pohano meso sa pirejom, u srijedu paštašutu i zelenu salatu, u četvrtak lazanje ili musaku i još kupus. U petak jedemo pet komada ribica koje se zovu inćuni i još nam stave na tanjur dvije gigantske žlice blitve. Kad jedemo juhu i kad jedemo blitvu onda nam teta donese dvije kante za baciti hranu u njih.
Kad jedemo ručak pijemo vodu, a kad je Božić onda pijemo sok koga donesu roditelji i mi onda pjevamo o Isusu, kravici i štalici i pjevamo Božić je, judi, a naše tate i mame nam plješću, a none plaču jer mi jako lijepo pjevamo, a none neće još dugo živjeti pa nas neće moći slušati kako pjevamo, pa su zato žalosne, pa zato plaču kad mi pjevamo Božić je, judi. Samo moja nona ne plače. Mama je rekla da to je zato jer moja nona misli da ona neće umrijeti. A oće. Šteta.
Mi imamo pauzu od jedan i četrdeset i pet do dva i dvadeset i zapravo onda jedemo zdravo, onu jabuku, a ne kako sam rekao u deset i petnaest. U deset i petnaest ne jedemo. Kad završi pauza učimo do četiri, onda po mene dođe tata ili mama, meni je svjedno. Kad dođemo doma tata i mama ručaju i ja ručam, a oni su ljuti zašto ja ručam kad sam ručao u školi. Ja ne kažem da sam blitvu bacio u kantu, ni za juhu ne kažem, ni za lazanje, ni za paštašutu jer ima mnogo gladne djece u svijetu koja bi bila sretna da su na mom mjestu.
Nakon ručka idem na engleski, pa onda na nogomet, pa dođem doma u sedam i pol i onda večeram. Najviše volim palačinke sa nutelom ali to nije zdravo pa jedem njoke od ručka i neku voćku. To je moja najdraža hrana. Onda se okupam, mama mi opere kosu šamponom koji se zove Paranit, za protiv ušiju. Onda idem leći u svoju sobu.
Preko vikenda učim engleski i idem na nogomet i tenis i pišem lektiru. Meni je Andersen baš jako odvratan, ali to ne smijem reći. Kad me nitko ne gleda onda igram igrice na kompjuteru i mobitelu pa kad me vide viču na mene.
Ja sam sve ispričao noni, pa je ona došla k nama, pa je rekla mami, Krešo vodi pasji život. Nona ima Lolu koja samo leži i laje i gricka pasju hranu. Ja ne ležim i ne lajem i ne jedem pasju hranu i nisam pas. Mama je rekla noni, ne seri, stara, gdje mu je nona koja će ga na pragu toploga doma čekati svaki dan sa ručkom na stolu. Ovo su druga vremena. Nona je rekla mami, kako mi možeš reći da neka ne serem, da se još jedanput rodim nikad ne bih imala djece. Kad su mala skaču ti po nogama, kad odrastu skaču ti po srcu. Nona je plakala kao da ja pjevam, Božić je, judi.
Ja sam noni rekao, pokazat ću ti sobu, pa smo otišli u moju sobu, pa sam je poljubio.
