Enca Tirelija profesora sa Pomorskog fakulteta u Rijeci, trenutno najžešćeg protivnika izgradnje Termoelektrane Plomin 3, znam bar dvadeset i pet godina.
U vrijeme kad je iz današnje perspektive Bog po zemlji hodao Tireli je bio direktor Plomina 2 u izgradnji a stotinjak nas Riječana i Istrijana bili smo ekipa koja se iz petnih žila trudila spriječiti izgradnju samo trenutno najvećeg zagađivača u Istri.
![\"battersea\"](\"http://www.rudan.info/wp-content/uploads/2012/07/battersea.jpg\" "\\"battersea\\"")
A sve je bilo na Tirelijevoj strani. Ugledni stručnjak i izuzetno šarmantan čovjek znao je kako treba razgovarati sa novinarima. Uvijek se smiješio, odmahivao glavom na naše argumente, odmahivao rukom na naše tvrdnje kako će Plomin 2 ubijati Istrijane… Mi ipak nismo gubili nadu.
Zahvaljujući nekolicini entuzijasta kojima je na duši bilo samo zdravlje Istrijana i Primoraca Enco je s nama izgubio mnoge bitke ali ne i rat. Plomin 2 se ipak izgradio, Enco je postao čak i ministar.
Istrijani danas crkavaju u mnogo većem broju nego smo mi laici to mogli predvidjeti, ali kakve šanse ima običan čovjek u sudaru sa politikom? U sudaru sa Encom?
Mislila sam da ni u najcrnjem snu neću sanjati izgradnju Plomina 3. Živim u kraju gdje ima najviše raka u Evropi ali baš nikoga za to nije briga. U Istri nema kuće u kojoj nije bar jedan član porodice umro od raka ili ovoga trena ječi u mukama dok čeka smrt.
Oko mene se godinama vrte prijateljice, znanice, djeca mojih prijatelja, svi su ti jadni ljudi prošli kroz mučne kemoterapije u nadi da će ih smrt zaobići.
U Riječkom KBC-u odjel za rak izgleda poput prostorija iz pakla. Kad se sastanem sa prijateljicama često spominjemo sretnice koje još ne nose maramu na ćelavoj glavi jer bi spominjanje onih drugih trajalo beskrajno dugo.
Naravno da prave podatke nećemo saznati od onih koji znaju jer je u interesu Hrvatske da njeni građani umiru u miru. Depresivna sam zbog svega što se oko mene dešava ali u Primorju živim otkako sam se rodila, svi moji su ovdje, ja rezervni položaj nemam.
Vraćam se Encu. Pristojni Enco, uvijek nasmiješeni doktor nauka, profesor i jedini čovjek koji u Hrvatskoj baš sve zna o svim plominima ovih je dana urliknuo protiv izgradnje Plomina 3. Što mu se dogodilo?
Da je Plomin 3 neisplativ oni iz Vlade znaju. Ne treba im Enco otvarati oči. Njima je bitno da se nešto gradi, da se praši, ako to i rak zrakom leti, koga briga? Hrvatskoj su potrebne \”investicije\”.
Pa ipak, Enco urla u onako gluhe uši kakve su bile njegove kad smo mu mi osamdeset i neke u njih vrištali. Tko zna koliko mu je u proteklih dvadeset i pet godina Plomin 2 ubio dragih prijatelja, znanaca, rodbine?
Ovaj put je istina na njegovoj strani. Zato urla? Godinama je bio i privrednik i političar, zastupnik u Saboru, ministar čak, dobro zna kako se političari ne hrane istinom. On je vrhunski stručnjak? Pa? Bio je i kad se zalagao za izgradnju Plomina 2.
Čudan mi je Encov obrat, njegov žestok nastup, vjera da može nešto učiniti. Podsjeća me na moje prijatelje i mene dok smo još bili glupi i opsjednuti borbom za istinu i zdravlje.
Izgorjet će moj Tireli onako kako smo i mi izgorjeli. I ubit će ga njegov Plomin 2 kao što će njegovu djecu ubiti Plomin 3. Pa ipak, drago mi je da se javio.
Novinari koji o njemu ne znaju ništa otkrili su junaka koji se suprotstavio Vladi. Oduševljeno mu kliču i ekolozi, stručnjaci…Uzalud im trud. Ovaj će put popušiti Enco.
Ne raduje me to što je Tireli nakon dvadeset i pet godina došao na moje. I nije bolje ikad nego nikad jer će opet pobijediti nerazum, pohlepa, ljudi koji imaju moć i žive od ogromnih provizija i laži.
Priznajem, očajna sam. Imam djecu, unuku, drage prijatelje. Ljudi odlaze, često i bez liječničke pomoći jer su citostatici skupi, onkologa nema ni kad bi ga mogao u zlatu platiti, čak ni igle za punkciju. Rekoh, očajna sam.
Zato mi se glavom motaju grozne misli. Kako bi bilo dobro da onim gadovima iz Vlade koji će potpisati našu smrt u najgorim mukama pocrkaju očevi, majke, žene, ljubavnice, sitna djeca…
A onda se zgrozim. Zašto da umru nevini ljudi kad njihova smrt Eskadronu smrti sa Markova trga baš ništa ne bi značila. Ne vole oni ni svoje roditelje, ni svoje žene, ni ljubavnice ni djecu. Vole moć i strogoću. I treniraju ih na nama.
Zašto mi koji imamo rak a to još ne znamo ne dignemo glas bar onako kako smo ga dizali dok je Tireli bio borac za Plomin 2? Zato jer rak ubija i nadu i snagu.
Naravno da će pobijediti braća Čačić jer ne znaju što je rak. On u njih nikad ući neće. Zna rak da bi, ako uđe u Čačića i kompaniju, mogao crknuti od raka.
“I nije bolje ikad nego nikad jer će opet pobijediti nerazum, pohlepa, ljudi koji imaju moć i žive od ogromnih provizija i laži.”
Na žalost…pročitah negdje da su ljudi stvoreni da se vole, a stvari da se koriste. Pakao na Zemlji vlada jer je netko pobrkao lončiće: stvari se vole, a ljudi koriste.
Knjigu “Čovjekova tragedija” sam prvi put pročitao na engleskom. Počeo u Londonu a završio u vozu na jugu Francuske, okružen poljima lavande. Sreća. Da sam to čitao na vikendici, sam i izolovan gustom borovinom, ko zna kako bih to sve protumačio. Ali svi ti različiti ljudi oko mene, različitih jezika, kultura, s različitim problemima i ciljevima, pomogahu da sve stavim u kontekst. Da shvatim kako moje postojanje, jadno i patetično, s rakom ili bez raka, ipak vrijedi ako se nađe na oltaru društvu. Ako u borbu sa svojim “plominima” ne ulazim po inerciji ili zbog materijalne koristi, nego zbog drugih, zbog one djece u utrobama majki, zbog onih koji to ne mogu. A ishod svakog tog okršaja je nebitan. Tek sporedna sitnica.
A sto kazete na bakarsku koksaru? Koliko je ona dala rakova, koliko je ona utjecala na zdravlje ljudi, ne samo u Bakru i okolnim mjestima nego i one polovice Rijeke koju nisu trovali iz Plomina? I to godinama. I mi smo se iz petih zila borili da nam ne dode ta ”nesnaga” kako smo mi primorci to zvali. Ali ta koksara je bila vazna ne samo za cijelu Jugoslaviju, ona je narocito bila vazna za rijecki kraj; tako nam je objasnjavala drugarica koja je bila najjaci zagovornik i koja je izgradila veliku politicku karijeru na toj, za svih NAS vaznoj investiciji. Obecavala je cist i mirisan zrak, kao da ce koks gasiti Diorovim parfemom. Obecavala je bijele kute kao da ce izgraditi nuklearni institut a ne prljavu koksaru. Obecavala je primorcima radna mjesta a najmanje primoraca je tamo radilo. A mi smo se pjenili, mi smo se borili, mi smo se stalno dizali na zadnje noge , krv pljuvali. I sta je drugarica rekla na kraju jednog sastanka : Mozete vi govoriti koliko god hocete protiv, koksara ce biti izgradena.!!! I to je bilo to. I unistili su najljepsi zaljev, najljepsi fjord na Jadranu! I da bi ironija bila jos veca, radili su bez uporabne dozvole, drzava je radila na crno. I crno trovala ljude 25 godina.
I ovom Vasem profesoru kao i nasoj drugarici profesorici svojevremeno su trebali politicki poeni. Sada mu vise ne trebaju.
Sve se vrti oko politike. Kako god okrenes, mi stoka sitnog zuba mozemo samo blejati.
Ovaj tekst se naprosto mora komentirati. Toliko je istinit, bolan i dirljiv u nemoći malih poniženih ljudi da i za jedan milimetar promijene svoju prokletu sudbinu. Vedrana, draga, velika hvala na ovom tekstu, na otkrivanju mehanizma zla koji je zahvatio ljude i koji će na kraju samljeti i njegove egzekutore, ma kako se oni zvali. Oni još ne vjeruju da i njih i njihove potomke i njihovo bogatstvo čekaju odvratne epizode poznate iz katastrofičnog filma PUT. Doći se dan kada će ljudi, kao u tom filmu, gaziti preko blaga i dijamanata, a neće ih primjećivati. Ovi današnji Kanibali i sami će biti jednog dana pojedeni. Bitnu dilemu za opstanak ljudskog roda postavio je nobelovac Moris Meterlink u svojoj knjizi O MRAVIMA I TERMITIMA, još 1935. god. ili tu negdje. Čitajte Meterlinka prilično je poučno.
Bitno je ne padati u očaj. Kad Vedrana u tekstu napiše “očajna sam” a naslov bloga je “kako umrijeti bez stresa”, nije teško zaključiti da stvar ne ide kako treba. Poenta je svariti svu ovu zloću, ne dozvoliti da od nas napravi puževe koji sami i izolovani u svojim kućicama čekaju smrt. Očaj treba dočekati čvrsto na nogama i kad nam se približi, jebati mu i oca i mater.
Nažalost se moram složiti s Vama ,Vedrana.
Enco će popušiti ,bez problema.
Ne zato što je Enzo Enzo nego zato što Hrvatska nije Hrvatska,kako je jednom jedan rekao ona (Hrvatska)nema više ništa svoje ,osim zastave i grba i tu je ta naša tragedija koju nitko ne vidi i ne želi vidjeti.
Imamo podmićene i nesposobne političare ,koji su dovedeni od stranih korporacija da provode njihove interese,jednom riječju,potrebna je nova REVOLUCIJA.
Pokušaj malog čovjeka u istjerivanju pravde je pokuušaj Matije Gupca.
Koprcati se ili ne, pitanje je sad?
Kako već reče “maglić” rezultat nije bitan – časnije je koprcati se.
Ne smijemo se miriti sa tajkunima, bankarima, političarima, kriminalcima…
Ni Vedrana se ne miri – pa čak ni onda kad joj “koprcanje” izgledam besmisleno
Bas jutros govorim muzu da cu i ja glasti protiv Plomina3. A on mi odgovara:” A otela bis po zime rit grijat a po letu hladit”.
Ima pravo, al neka je ne delaju va mom dvoristu!!!!
ja sam mislio da je taj cacic u zatvoru u madjarskoj…kako vreme brzo leti. anyway, ne znam sto se maltretirate sa tim termoelektranama…napravite odmah nuklearku. imaju ih sijaset talijani, slovenci, madjari, rumuni, bugari…jedna vise-manje koga briga (u japanu jedna manje). posle napravite one helikopter vetrenjace, kao eto, i mi smo za evropsku ekologiju i cistu energiju. kapnuce i neki fond. sto je dzaba, i Bogu je drago. snimice vas i discovery tv…i op, eto turizma. vuk sit, a cacic na broju. procvetace prodavnice eko hrane, eko vina, eko odece, eko kupacih, eko kondoma, eko klima uredjaja, eko cigareta… i pusenje ce postati zdravo. konacno.
Animals
Mi u Srbiji nemamo niti jedan Plomin, a rak nam ima epidemioloske razmere. Interesantno je da najvise ima obolelih u gradovima koji su bili zrtve Nato agresije. A celnici alijanse priznadose tek pokoji gram osiromasenog uranijuma… Pocev od sopstvene, mogla bih nabrojati desetine porodica ciji je bar jedan clan vodio bitku s tim zlom. Mnogi je, nazalost, izgubili. Medju obolelima i preminulima prepoznajem sve vise ljudi koje znam iz skole, a tek mi je 35. O uslovima lecenja, ako se izuzme entuzijazam i posvecenost pojedinih onkologa, bolje ne govoriti.Tuzno! Ali, ni nas, kao ni vas u Hrvatskoj, niko nista ne pita. Nek je Gospod u pomoci svim nevoljnicima, a Vama draga Vedrana, hvala na jos jednom sjajnom govoru u ime hiljada malih slobodoumnih ljudi!
Vlado, Maglić, Cikunio,
dopali su mi se vaši komentari.
Koprcati se svakako, uz pomoć svih raspoloživih pomagala, pošto koprcanje nije nikakva novina u našem načinu preživljavanja. Možda nam baš ono i razvije neko novo sedmo čulo za ekološki opstanak uz političke i nuklarne napasti našeg doba… Još kad bi nas to ritanje naučilo da svoj pogled sa majčice zemlje i njenih političkih stanovnika skrenemo ka nebu i ovom blještećem suncu verujem da bi se neki novi Tesla našao inspirisan da stvori kakvu “solarku” za više zdrave i korisne energije, i manje rakovih rakova…..
Eh, nadam se da nas ona takva ukroćena i usmerena ne bi baš spržila ko što sad prži s neba, ovako slobodna i nesputana…..
Ako u razne Čačiće i ne želi ući rak da ne bi umro od raka, ući će neko drugo medicinsko ili tehnološko čudo koje čeka da se rodi u koprcajućem porođaju ….i da im sve po spisku….
A i mi ostali, jedino nogatajući i ritajući se možemo iz međunožja izvrnuti svoje glave ka gore da bi nam se pogled popeo na panoramski pregled rešenja za naše probleme. Ako ih trenutno i nema atraktivnih, budimo strpljivi i verujući, ukazaće se oni ko Gospa kad dođe vreme i kad se tome najmanje nadamo.
Al nikako ne dopustiti očaj. Istina, što reče Maglić, ako nam dok čekamo baš on želi praviti društvo treba mu opaliti šamar i obavezno jebati i oca i mater. Neizostavno.
Kakvi se sve (koprcajuci i nogatajuci) “strucnjaci” za nuklearnu i solarnu energiju, pa onda “Gospino ukazanje” i, na kraju (obavezno!) “samaranje” i “jebavanje oca i matere”… nece pojaviti na ovom blogu!?
Punokrvne moralno-ekoloske “vertikale” (“leglo” – Marinkova Bara!)… za “ritanje iz medjunozja ka gore, da bi nam se pogled popeo na panoramski pregled resenja za nase probleme”?
Koji, Andric, kakav Krleza… Marquez i ostala (sitna!) “boranija” za turbo-experte…
Samo se treba – RITATI (po tastaturi!). 🙂
Antimozak,
ti si još jedan zakržljali primerak iz stare ekipe koji je potrčao da se nadmeće sa mnom, čekajući na odgovor i znajući da će ga dobiti. Dobro poznato podmetanje i izvrtanje koje je samo sebi svrha nisu nova pravila vašeg sporta, jer kakva god da je tema vi ćete u njoj prvo potražiti moj putokaz kako biste odredili ka kome cilju da usmerite svoju zlobu.
Vidim da ste se dobro primili na mene, onak baš ste se primili…. što mi na neki način i imponuje… Uzbudljiv je osećaj nekome biti inspiracija, ili trip.
Ma, u redu je to što me čitate i tripujete, no ipak je šteta što ne čitate i gospođu Rudan, ima jako puno toga što biste od nje mogli naučiti o svom civilizacijskom slučaju…..umesto što se po tastaturi ritate samo da meni smestite. Kako ja nemam problem sa velikodušnim i otvorenim duhom njenu ironiju shvatam kao globalno primenljivu pa je upravo tako i doživljavam: na vašoj koži jednako kao i na našoj, i obrnuto…. Tako da meni smestiti postaje ozbiljna teškoća i vrlo gorak zalogaj.
S druge strane, vaše utrkivanje da dokažete svoju civilizacijsku srodnost sa mnom, šta god to de facto značilo, u ovoj temi je potpuno bespredmetno pa time prestaje posebna potreba za vašim komaračkim ubodima.
Ako vas to i zabavlja, još više će zabaviti mene jer imam genetski ugrađen insekticid za te praživotinjice, ali nije zgoreg da ostali komentatori uoče kako se počinje širiti malarija…..
@matijavid – uzalud je SVERCOVATI se medju misleca bica… samozaljubljenim egom! za to se mora imati “karta” (edukacija), uredno “placena” temeljitim saznajnim procesom, a ne (laznim) pseudohumanizmom i politiziranom metafizikom! upravo zbog toga, lucidni “revizori” (redovno) te “sacekaju na jeftinim trikovima, koje grcevito podmeces “kondukterima”!
a “karta” ti – BUSHNA… je-bushna, kao (silikonska) koza, kroz koju nesmiljeno curi “helijum” jednog demonskog odnosa prema “etnickom neprijatelju”?). to i “komarci” (lako) prepoznaju, pa se ocigledno (dobro) zabavljaju nad tvojom “poetickom” fantazmagorijom…
(toplo) preporucam – kemioprofilaksu (preventivno uzimanje “lijekova”!), u vidu opreznijeg ritanja po tastaturi… pa ce – MANJE BOLJETI. 🙂
Jaca VA says:
22:40 on Jul 7th, 2012
“Mi u Srbiji nemamo niti jedan Plomin, a rak nam ima epidemioloske razmere.” Šta ti bi da to kažeš? Da nije sunčanica po sredi!
JACO, bre, bolan, pa imamo – kako da nemamo – termoelektrana Obrenovac, pa Kostolac …
Energija Sunca, reka i vetra teče u nepovrat. Poduzeća koja proizvode tu opremu još nisu tokiko moćne multinacionalne kompanije, pa i PROVIZIJE nisu velike, čekajte samo da one PORASTU i kada ZELENI DOLARI budu punili džepove raznih lobista biće i ZELENE ENERGIJE koliko hoćete. A do tada – KO PREŽIVI – PRIČAĆE!
Kolega, ne mora svako znati razlikovati termoelektrane na ugalj i nuklearke … po tome kako se koja zove … i gdje se koja nalazi. U razvijenom svijetu, osim profesionalaca, malo koga to uopšte zanima.
A što se zelene energije tiče, teško … i sporo će to ići, kako u Srbiji tako i u BiH. Jer je sistem utemeljen na snažnom rudarskom sektoru. Koji, neka što je snažan … nego je problematičan.
Gosin Alkometar,
na velikoj vrućini pijandure kao i komarci spadaju u najodvratniju živinčad na kugli zemaljskoj. Još ako su prvi nadareni da šire gadni mamurluk a drugi opasnu zarazu, naravno da ih treba potamaniti svim “pseudohumanim sredstvima na bazi poznatih temeljnih saznajnih procesa”.
Ali dok se ja budem okolo raspitivala da li je lupetajuča budala opet povraćala između stranica Vujaklije prepisijući pijan ono što ni trezan ne razume, ti ćeš imati dobar tajming da se otrezniš i spaseš sebe i društvo samo jednim potezom koji ne uključuje tvoj kompleks Vujaklije. Zamolićeš lepo na čistom hrvatsko – srpskom jeziku svoj “lucidni revizionizam” da primeti i objasni ti kako nije svaka tema “demonski poetična za tvoju ustašku fantazmagoriju”.
Ako lucidan odgovor bude i pozitivan brine me samo jedno:
da li svi zaraženi komarci i notorni pijanci imaju sposobnost da shvate tu činjenicu, ili je oproste….pošto je njihova genetska matrica…..širenje zaraze…. i mamurnog povraćanja.
……………………………………………………………………………….
Od mene ti sledi profilaksa i pre mišljenja revizije:
Bokca ti, seratoru, odjebi već jednom!
Kako ne shvataš da si mi se zgrozio……
@ fekalijavid – kaze: “… nije svaka tema demonski poetična za tvoju ustašku fantazmagoriju”.
Nuzno je tek dodati: RAVNOGORSKE paste & copy FEKALIJE vise (nikome) ne mozes… prodati!
p.s.
chetnichki zadah (opet) se siri, stipaljku na nos, postovci…
i – ZAZMIRI (grize za oci!).
tomo-grobaru, nosi ova SVOJA GOVNA… tamo daleko. a ti, fekalija, ne zagadjuj vise urbani prostor svojim (ukiseljenim) povracanjem… na javnim mjestima.
@ matijavid – Jadna ti i taj tvoj “srpsko-hrvatski”… o kojeg se “cesaju” samo jos – takvi, koji nisu svladali niti osnovna pravila – ljudskog dijaloga!
Quo vadis,gospodo?
Alkometar i (za)ostali,
“Vidim da ste se dobro primili na mene, onak baš ste se primili….
…Uzbudljiv je osećaj nekome biti inspiracija, ili trip.”
COPY / PASTE by matijavid
….Bokca vam seratorskog i seljačkog, za kaj ste tak nekontrolirano nadrogirali? Jest da se uz ecstasy možete ritat kolko vam je volja al ipak, da se baš tolko ludo ufikstate….bokca vam ludog…ko bi reko…
Eh, da ste samo umijeli lijepo pitat Vujakliju kak se čita uputstvo za uporabu, a ne povraćat po njemu, sad se ne biste tak sramili od svoje bruke. Lijepo piše da ko se preko doze dao nagutat droge treba, ko sav ostali pristojan ufiksani svijet, u diskreciji kakati i tripovati u nekom kutu zatamnjenog haustora dok ga tata ne pokupi….
Ovak, domaći izvori iz Ministry of sound objavljuju da horda seljačina fura nekakav ecstasy fazon i orgija uz žurkata na akrepi, a da ne umeju ni zasvirat ni za pojas zadenut.
I tak i onak, i ružna i tužna, žurkata vam na akrepi ko muzička sramota dospje i na Break News….te što ću vam ja sad kad je kasno za učit note…
…..Lupeto lupetare, poludjeh za Mare, al ona me neće, ustaško sam cvijeće. Hoće me odjebat, kara me i kune, ali moja tikva to niš ne razume. Kad je moja Mare meni najzad došla, ne dam joj da ode, ma gdje ona pošla. Mora shvatit Mare kad je ljubav prava, silom joj utuvit, nek je boli glava. Al ako i dalje ona mene niječe, morat ću je izjest, tak mi jedan reče. Mare mora znati da kad je ja volim, nikom više ne dam da mlatara golim.
Od ljubavi moje ona jedva diše, a meni je to dražesno pošto tada piše. Volim čitat kad se grozi, nema veće sreće, srcu mom za volju trpim, ustaško sam smeće. Od koljevke pa do groba iznimno je ovo doba, kad ja imam svoju Mare koju čuvam kao roba. Eh da znade Mare, koliko ju volim, ne bi džaba ta mozgala kak da joj odolim. Od mene joj spasa nema iako me neće, ponosam sam na to jako, smrdljivo sam cvijeće…..
@ matijavid – da bi se (jos) bolje “primila”, saljem ti novu “inspiraciju” za… turbofolk- kanalizaciju: “oj pjesnice s dugom kosom, obrisi mi dupe – nosom”. (djura jaksic)
@ Alkemicar – Uvjeren sam da ce uz ovaj vrhunski shlagwort, “ugledna pesnikinja” ravnogorskog FEKALIZMA (“umjetnicki pravac”, razvijen u zabitima Romanije, oko Valjeva, Kursumlije i slicnih vukojebina!), sklepati novi
(po)chetnichki “album”… kojim ce oboriti sve Cecine rekorde, ukljucujuci i duzinu “kucnog pritvora”… (za njegovo brdsko-planinsko “osmisljavanje”!? 🙂
Ti bokca, ima da “rastura” po (jesenjim) “sajmovima”… CAJKI! 🙂
A šta nam to akrepi zaneseno pjevaju ………?!
………………………………………………………………..
Mare mi je slabost, što ću kad je volim, trćim za njom slijepo, neću da odolim. Ona meni veli: “kud ćeš idiote, zar ne kužiš da mi smrdiš, ti ustaški skote”…. Htio bih je mazit, htio bih je ljubit, ali kad mi Mare ne da, morat ću je ubit.
Probat ću još nešto, zadnja šansa to je, prije nego skonča milo srce moje. Očajan sam strašno, želim je osvojit, dok u tom ne uspjem, neću se odmorit. Htio bih za Mare imat dobra jaja, znam da voli ljubit zmaja, možda od Noćaja. Smislio sam nešto pomalo je ludo, imam ja za Mare jedno šupljo mudo.
Djed mi se u grobu prevrtati stade kad mi na um iznenada ta ideja pade: Voljet će me Mare, ustaškog mi krsta, ako pred njom bum podigo sva tri moja prsta. Ali Mare moja ima ženske ćudi, poče mi se smijat, oće da poludi. Ja je gledam tužno, baš niš ne razumijem, …….učinjeh što znadoh, što jedino umijem…..
Opet ona veli: “kud ćeš idiote, zar ne vidiš da mi smrdiš, ti četnički skote”… Tako ostah sjeban od Marinih čula, ništa mi se ne da, ponižena nula…. Nek mi neko kaže što ta ženska hoće, gdje se da ubrati neko treće voće…
Eto nje gdje veli smijući se lako: “budi muško gosin, prirodno je tako. Ti jedino umiješ, glupavog li konja, osjetit na svijetu samo ta dva vonja. Valjda misliš da i ja kanim to mirisat, prije bih ti tu umrla nego smradež disat. Ako želiš postat muško, zaboravi vonj, tak je prosto, za početak – probaj biti konj”.
Ja je gledam bijelo, ne shvatam što zbori, srdžba mi se penje, hoće da umori. Zar od mene takvog, ponosnog ustaše ona vidi konja koji rijepom maše…
Poniženje bolno i djeda mi zgrči, iz groba mi dovikuje: “priđi mi, potrči”… Krvave mu kosti igraju od bijesa, razbiše mi njušku ko da su od mjesa. “Ti budalo, ti izrode, bruko našeg roda, zar da svraku staviš ispred tvojega naroda! Ona ti je sad svjedokom tvoje lude strasti, mora platit ženskom glavom, ne može se spasti. To je muški a ne ono što te ona uči, grijeha nema kad poštuješ što te rod nauči. Kreni s mirom i ne brigaj, ruka ti je laka, kad joj glavu budeš skinul, neće falit dlaka.”
Eto tako, nemam kuda, sve vam sad povjerih, želio sam postat junak, al se baš userih, a nju ne uvjerih.
Ono pravo shvatio sam i teško mi pada, moram ostat vjeran rodu ustaškog otpada. Mare mi je bila duša slobodna do neba, radije bih njoj letio nego jeo hljeba. Snijevao sam pronać sreću poštenu i slasnu, al s okovom oko gležnja svaka nada zgasnu….
Kraj je priči, tuzi nije, ne prestadoh ljubit….
ali kad mi deda ne da, moro sam je ubit…..
@ matijavid – Niza razina (javnog) komuniciranja medju tonama internetskog smeca koje primitivci svakodnevno istresaju po sve jadnijim portalima i blogovima u ovom prostoru, ipak nije odavno zamijecena! Apsolutni ste PRVAK NAJNIZIH STRASTI, najprimitivnije kulturoloske dubioze na Balkanu i (znatno) sire. Svega pet redaka na koje sam slucajno bacio pogled (pred nezaustavljivo povracanje!), svrstava vas medju lidere SOVINISTICKE SKRIBOMANIJE – bez premca?
Ivan!
Zahvaljujem se na sofisticiranom razmišljanju. Šteta što Vaš intelektualni rečnik ne vaspitavate u duhu nepristrasne objektivnosti, možda biste čak uspeli ostati bez svog dubokoumnog teksta.
Čudi me da ste ga tako strasno umeli izbaciti nakon svega pet redaka…..Šta bi se stvarno dogodilo da ste pročitali još pet redaka, ili još bolje, da ste otpratili i nekoliko gornjih redaka kojima počinje ovaj post, te kako se nastavlja i završava…..
I to ne samo ovaj post….
No, to što bi se dogodilo već me ne može začuditi, pošto je meni jasno da pripadate istoj ekipi o kojoj ja “pjevam”. U šovinističkoj farsi u koju ste ušli (skroz ?) neobavešteni uzimate si za pravo kritizirati samo onu stranu koja vređa Vas tako da Vašu dubokoumnost i uz najbolju volju, ne mogu uzet za ozbiljno. Ako se zaista osećate intelektualcem ko što želite izgledati, onda se potrudite da se pre svih oslobodite svojih najnižih strasti, možda ćete drugima u okruženju moći poslužiti kao svetao primer oslobađanja od mračnih poriva.
No, to je težak poduhvat, na tu razinu čoveka dovodi stanje duha a ne umni napor koji dopire samo do prepotentne srdžbe. Te tako, ako smijem zamolit, dok ne naučite značenja izvesnih pojmova kojima se bavite slobodno prepustite ostalim primitivnim učesnicima njihovo stanje duha, dok se ne umore, ili ne sagore, ili ne odu na odmor.
Ponekad baš taj neskriveni primitivni duh sa lakoćom skida tanku koru na glazuri uobraženog “produhovljenog” tipa. Ipak, svi smo mi nekako baš ludi za mračnom istinom, kaj ne?
Ako ste do sad shvatili šta Vam htedoh reći ostaje Vam još nekoliko milja da pregazite tu baruštinu nesklada do stanja duha koje Vas umiruje.
Pred Vama je dug i začaran put, zato sretno!
@matijavid – Nezahvalno je polemizirati sa – NAMETLJIVIM PREDRASUDAMA! Nemam namjeru davati vam takvu priliku, jer ovo sto nudite je samo fus-nota tzv. LAPRDATIVNOG EGZIBICIONIZMA. U svakom slucaju, nedorasli ste elementarnoj socioloskoj kulturi dijaloga. So long…
Ivan,
Ponovo ni makac od TANDARA – BROĆ!
Mnogo hteo, mnogo započeo, čas nemoćni u tom ga omeo…
Pred Vama je dug i začaran put, zato sretno….
And by the way, so, so long……..I am so sorry……
@ matijavid – ni (crijevna) dizenterija, koja je “poenta” svakog tvoga javljanja, nije naporna kao paramecijumski pokusaji da… bakteriolosku sliku VAROSKE ALAPACE pretvoris u mondish-english! “fema” je (svakom) prepoznatljiva, jos od nusicevskog doba, zalud se upinjes (osim ako opet nemas namjeru… ?).
odoh po nosne stipaljke, za svaki slucaj! 🙂
Alkos, biti il ne biti, pitanje je sad?
Ne znam šta bi posle svih crevnih oboljenja i štipaljki za nos trebalo da bude poenta tvoje jurnjave za mnom pogotovu kad i tako bolestan i dalje redovno dobijaš iste porcije. Jednom sam ti rekla da si odvratan lik, a vremenom i nadljuskim arijevskim naporima, postao si i mitološko biće. A gde je aždaja tu je i Đorđe. Da, za riganje i arlaukanje ranjene zveri mitologija je davno uvela u priču Svetog Georgija pod čijim je kopljem aždaha uspešno skončala. A bogami, i neznanje!
Fema iz Pokondirene tikve, nije Nušićev lik, već Jovana Sterije Popovića. Ha, možda me tvoja podsvet vidi ko Gospođu ministarku…a možda i nisi daleko od toga….
Kako bilo da bilo, Fema ili Ministarka, benigne varoške alapače i dalje su sveža i dobrodržeća aristokratija za arijevsku blasfemiju odrtavele fašističke usedelice. Dijagnoza – mozak zaražen alhemijskim sifilisom u trinaestom stadijumu unakaženosti zbog pogrešne upotrebe preparata zvanog “vid”. Terapijska preporuka – smesta u karantin pod stražom Svetog Đorđa. Terapijske kontraindikacije – bljuvanje vatre na vodu sa potpuno ugašenim ishodom, povremeni recidivi bolnog bljuvanja. Očekivano poboljšanje – ne očekuje se, ali se bolesnik održava na životu.
@ matijavid… Sterija i Nusic su braca po satiri, mada ih dijeli pola vijeka. Nusicevo doba je blize ovovremenskom, ali… uz sav svoj napor da (makar za jotu!) budes “iznad” Feme, ti si, ipak – POKONDIRENA TIKVA. 🙂
Alkos,
biti pijan il ne biti pitanje je sad….
Da li si i ovo smislio celokupnom površinom mozga? Hvala ti. Odavno tragam za tvojim dragim likom, a ti mi najzad metnu reč u usta. Pokondiren. Pokondirenko. Kondirko. Nakićenu kondir tikvu do vrha napuniše sa domaću šljivku…
Međutim, ako si u tom stanju ostao zbunjen pred pravim značenjem “pokondirenosti” nema boljeg trenutka da se tajna koja te kopka pred tobom svečano razotkrije. Prvo uzmi Vujakliju (ali nikako nemoj da povraćaš po njemu) pa onda stani ispred ogledala. Ako možeš koncentriši se, ako ne, gledaj duplo. Ukazaće ti se veličanstveni prizor debeljuškastog Pokondirenog Kurca koji uveliko tužno čeka svog Steriju da bi bio turen u neki prigodan satirični format. No kako Sterije više nema, i kako su mu bile draže tikve od pjanih kurčeva, tebi dopadoh ja – tvoja pjesnikinja, da te opevam i ovekovečim u svojim sabranim djelima. U stvari, kad bolje razmislim, ti si baš srećan pimpek. Za tebe koji si toliko anahron da nisi čak ni podoban “old fashion” veruj mi da nema boljeg PR menadžera od ovakve varoške alapače…. Šta ćeš lepši Public Relations od čuvene Feme koja ti ustupa svaku prednost u pokondirenoj reputaciji…. Jer ako ćemo pošteno, ti je zaista, bez ikakvog pogovora zaslužuješ. Mislim, i Femu i reputaciju…
De leba ti, učini mi po volji, pa valjda tvoj PR posle tolikog truda zaslužuje da ga ispoštuješ:
Alkemičar ti dobro ne stoji, but alias Pokondireni Pimpek, još i sa kravatom – savršeno!
@ fekalijavid – Toliko ispraznosti u skribomanskom manipuliranju – NICIM (osim fekalijama, pardon…), toliko gluposti, palanackog kopiranja, opsjednutosti – SOBOM i bjesomucnog spisateljskog imitiranja, ne susrece se bas svaki dan ni u najvecim internetskim smetljarnicima, poput Facebook-a. Uzmi “sundjer”, siroto piskaralo! Mani se lupanja po tipkovnici… (nista ti ona nije kriva).
Pardon Glembaj,
Skribomanija je disciplina koja se razvija uz nekoliko sivih ćelija više i uz pojavu nekolicine NLO objekata koji šire netrpeljivost i mizonizam.
Da sam ikada od tebe pročitala nešto što nije:
isprazna i gubava pakost, malograđanska ksenofobična zloba, besomučna opsednutost vređanjem bez stila u maniru govnojedog mudrosera, manipulacija svojim besmislenim rečnikom i imitacija tuđih pokušaja, nedostatak iskonske mašte da premlatiš tvoju tastaturu kad te ona druga iritira, očajnički pokušaj da budeš ubojit a ostaješ sklepan i dosadan do bola, lupetanje koje je zanimljivo utoliko što me zasmejava……….ja bih ostala samo anonimni pisac u pokušaju.
Ovako, slavu mi pronosiš ti i leteći objekti slični tebi tako što se zalećete na mene neopremljeni pravim oruđem – jer nemate pilota u avionu. Plus, zavist je ružna osobina, jedina vrlina nedarovitih.
Sunđer? Pa odavno ga imam u rukama i brišem vas jednog po jednog, zar ni to nisi primetio…..?
@ Pokondirena tikva – Trazi (nacionalnu) penziju, bre… Kad je Sladja Milosevic mogla dobiti za – PEVANJE, mozes i ti za – SVIRANJE… kurcu! 🙂
Ne zaboravi priloziti “Ravnogorsku spomenicu ’91″… I pazi na – ekavicu, ne moraju (svi) znati da si iz Donjih Zabara!
Obavezno “podvuci” da su te (besramno!) napustili svi “cuvari lika i nedela DM” i da se “osecas kao poslednja – SUBARA”… na (jadranskoj) plazi?
Reci im da se zelis vratiti “prekopavanju” Ade (Ciganlije)… u cilju “daljeg dokazivanja neslavne proslosti svoga naroda”!
I dobit ces… makar po dupetu (kao i ovdje)! 🙂
Ha,jos uvijek u rovovima..Svaka cast,mora vam se odati priznanje na upornosti i dosljednosti.Bravo!
Pardon Glembaj,
moram sa žaljenjem da te obavestim da me intelektualni i moralni šljam ekipe iz “žurkata na akrepi” zaista više ne zanima. Moja misija je uspešno obavljena, dijagnoza definitivno uspostavljena uz vašu svesrdnu saradnju.
Najzad je tema “Rak i Hrvati” potvrđena i dokazana van svake sumnje i očekivanja, a ipak se tome nisam baš toliko nadala…
Uzgred, da ti pomognem oko dileme koja te već duže muči:
Nemam nikakve veze sa Bosnom, Donjim Žabarima ili Romanijom jer sam od svojih prapočetaka isključivo i samo vezana za Srbiju, ako izuzmemo rođenje u Sloveniji (a nisam oficirska kći) gde sam verovatno ispala iz aviona….
Ha, a ekavica ili ijekavica……lako je budalu izvozati ako se još lakše pali. Ja sam samo umela da budem nadarena za “uvlačenje pod kožu i potrebe zavođenja” u jezičkoj igri kojom sam stvarno zaslužila Spomenicu 2012.
Pri tom, ništa lakše nego krastavoj žabi ponuditi prepoznatljivo okruženje – ustajalu i smrdljivu žabokrečinu predrasuda koje joj život znače. Muljevita baruština iz koje ona viri pokazujući svoje rascvetale kraste jedina je perspektiva dostojna krastave žabe iz koje ona uzbuđeno krekeće na cvet lokvanja. Osim, naravno ako je roda u svom kljunu nije ponela nebu pod oblake…za kratko…pošto joj se na toj visini kezi perspektiva samo iz rodinih creva.
……………………………………………………………………………..
…….Pa ipak, i nakon svega, ja žarko želim da žaba i dalje krekeće. Svaki živuljak na kugli zemaljskoj ima svoje mesto, u mulju ili nebesima, svoj razlog i svoju bit. Kreketanje, mumlanje, rikanje, lajanje, njištanje – nemušti je jezik koji razumeju samo posebne duše onda kada ljudski govor nije dovoljno rečit.
Zato nijedan pesnik ne bi želeo da nestanu zvuci i šumovi zbog kojih je Zemlja lepa. Nikako. Pa ni ja nisam rada da ostanem bez svoje inspiracije….
Eh, da si jos spomenula “prekopavanje Ade”… i slicne ravnogorske (borilacke) “vestine”, ne samo da bi dobila (nacionalnu) penziju, vec bi te poslali i na Olimpijadu… kao – PRVU TRUBU “majcice Srbije” (sa “inspirativnim” slovenskim pedigreom!). “Leba ti”, kako se desilo da se padobran ne otvori… “na vreme”? Dobro, vidi se da ti, ipak, imas vise “dragacevskog folklora” u sebi… (pa, nemoj se odmah ljutiti sto sam to na cas “zanemario”!? Desi se, jbg-a). 🙂
Sretan put… u beznadje!
Ne urliče Enco zato što je shvatio istinu, već zato što ne konta da je prošla baka s kolačima, a on bi još malo… još koju mrvicu da se zasladi.
(Jednostavno rečeno: ljudskoj beštiji nikad dovoljno promoviranja, na koji god način!)
Ma bogati, bako, a što se vraćaš kad si jednom prošla?
Alchajmer…..?
Ili imaš još kolača….?