Osmi mart! Koja sreća! Danas me neće prebiti, bit će previše pijan, slavit će Dan žena. Šef nam je rekao, žene, danas radite do jedan. Koja radost. Na trgovima će nam političari dijeliti ruže. Kako je lijepo biti žena.
Večeras će navući kondom, zna da ne želim djecu. Na moj dan mora biti sve po mom. Jučer je na mene krenuo nožem. Neće me ubiti na Osmi mart, čekat će deveti, imat ću vremena oprati rublje, skuhati ručak i odvesti djecu u vrtić, da ne gledaju.
Danas me neće pojebati na svom radnom stolu, mora majku i ženu odvesti u restoran. Osmi mart je Međunarodni dan žena, zato će mi sin reći, sretan Dan žena, mama. Sinoć je sakrio u ormarić sa cipelama crvenu ružu koju je za mene kupio u Lidlu. Dobila sam je danas. Možda bih mu trebala oprostiti? Ne voli nju, voli mene, ja sam majka njegove djece, da me ne voli ne bi mi kupio ružu u Lidlu.
Danas idem s prijateljicama na kavu i neću kuhati ručak i neću četkicom za zube čistiti tuš kabinu i nisam jutros, dok sam pišala, papirnatim ubrusom prala pod kupatila. Danas je Osmi mart, Međunarodni dan žena.
Konačno. Stigla mi je dostava, bio je doma jer se diže kasno. Ne radi jer ne želi raditi za siću. Ne želi biti rob, on je ljudsko biće. Vidio je kamion i dostavljača, a ja sam pred njim razderala paketić pa je vidio i torbicu. Rekla sam mu da košta četrdeset i pet eura. I osjećala sam se baš dobro. Jebi se, pomislila sam, mogu raditi što me volja, danas je Osmi mart. Šutio je. I on zna da je danas Osmi mart.
Htio me jebati jutros u šest ujutro. “Odjebi”, rekla sam, “danas je Osmi mart.”
Gledala sam u noge, gledala sam međunožje, gledala sam u brkove u ogledalu koje povećava deset puta. Dlakava sam, ali nisam uzela britvicu. Ako danas neću biti žena, kad ću?
Poklonio mi je tange i grudnjak. Tange su od sintetike, dobila bih gljivice. Grudnjak je njezin broj, možda se zajebao? Sranje sam bacila u kantu za smeće. Gledala sam ga ravno u oči. Pomislila sam, ako me danas prebiješ, odlazim, danas je Osmi mart.
Šef mi je rekao, zašto ste došli, niste čuli da danas žene smiju ostati doma? “Zašto?” “Danas je Osmi mart.” “Odjebite”, rekla sam, “ja danas smijem slaviti gdje me je volja.” Sutra ću najebati jer je sutra deveti mart i svaki dan u godini je za mene deveti mart osim Osmog marta.
Mama mi je rekla da su danas sve žene u domu dobile pelenu viška.
Kći mi je rekla da će se razvesti sutra.
Unuka mi je rekla, sretan ti nešto, nona, zaboravila sam što.
Jednom davno živjela je žena koja se zvala Rosa Luxemburg. Rekla je: “Sloboda je uvijek za one koji misle drukčije.” Čitav se život borila za slobodu svih ljudskih bića, pa su je ubili.
Mi, moderne žene ne mislimo da je sloboda potrebna, da se za nju treba boriti, da za nju treba ginuti, da bismo trebale misliti drugačije. Nas veseli skraćeno radno vrijeme na Osmi mart i uvela ruža i muž koji nam danas neće razvaliti glavu.
Nekad je živjela i Clara Zetkin. Ni jedna ih žena danas neće zaguglati, Čemu borba kad su sve naše bitke izgubljene?
Danas, na Dan žena, i jedna i druga se okreću u grobu. Svijet je gori nego ikad, na Kugli, službeno, postoji 27 milijuna robova, uglavnom žena i djece.
Uzalud su živjele naše prethodnice Rosa i Clara i mnoge druge koje su životom platite naše pravo da nam danas osmoga marta 2023. cvijet u raspadanju izmami osmijeh.
Mi žene, ma gdje bile, imamo samo jedan problem. Nemamo hrabrosti sebi pucati u glavu. Samo mrtva žena je slobodna žena.
(Ilustracija: Midjourney)
