Dragi prijatelji iz Srbije!
Priznajem, nije mi bilo na kraj pameti da će moj odlazak u Beograd na cijepljenje izazvati toliku frku. Da sam znala…Sinoć sam telefonom dala kratki intervju za N1. Nisam čula što je novinarka pustila od onoga što sam rekla.
Zaboravila sam razgovor, kad…Od jutra mi stižu stotine mailova iz Srbije i čitavog svijeta. Moji dragi čitatelji pišu mi kako oni znaju da nisam otišla u Srbiju nikome ukrasti ni cjepivo ni život. Trebalo mi je vremena da shvatim da sam na srpskim mrežama proglašena strankinjom koja je došla u zemlju Srbiju uzeti ono što joj ne pripada ni po Bogu ni po zakonu.
Vijest o tome me sigurno ne bi uzbudila, u medijima sam četrdeset godina, navikla sam na bijesne ujede, ali na dobrotu nisam. Dragi prijatelji iz Srbije! Čitav mi dan šaljete toliko veliku, toliko ogromnu količinu ljubavi, nudite mi svoje pravo na vakcinu, objašnjavate kako vi nemate baš nikakve veze s „njima“ da, napisat ću pa što bude, plačem čitav dan. Je li moguće da oko mene ima toliko dobrote? Hvala vam, nikad to neću zaboraviti.
Ako vas, kako bi, valjda, Srbi rekli, ne mrzi, bacite oko na tekst Tatjane Mandić-Rigonat objavljen danas u „Danasu“ na ovu moju i žalosnu i sretnu temu. Od srca vam želim ono što svi vi želite i meni i sebi i svim ljudima na ovome svijetu, manje mržnje.
https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/vedrana-rudan-i-vakcina-protiv-poluistina/
