Pred desetak dana pozvala me jedna od mnogobrojnih udruga žena koje se bore protiv nasilja nad ženama da odem na Korzo i tamo prolaznicima dijelim maslinove grančice. Ostala sam doma.
Silovanje…
Muškarci vole silovati. Greg Laden, arheolog sa Sveučilišta Harvard, postavio je kontroverznu teoriju pod nazivom \”prekidač za silovanje\”.
Laden kaže da muškarci u svom mentalnom sklopu već imaju sposobnost i volju za silovanje. U određenim životnim situacijama taj će prekidač uključiti i muškarac koji se inače ne bi mogao ni zamisliti kao silovatelj.
Ono što naš prekidač drži pod kontrolom su društveni status, norme ponašanja i strah da ćemo biti uhvaćeni. Ali stavite nas usred građanskog rata u Bosni i veselje ubrzo počinje.
Iako ova teorija još uvijek nije potkrepljena s dovoljno istraživanja, ako razmislite o tome vidjet ćete smisao. Muškarac usred noći, usred ničega, pokupi autostopera. Nema svjedoka pa ga siluje.
Muškarac na ratištu sudjeluje u \”oslobađanju\” neprijateljskog teritorija. Pritom \”oslobodi\” žene koje pripadaju mrskom neprijatelju pa ih siluje jer se i tako neprijatelju pokazuje tko je gazda.
Muškarac se zavjetovao na celibat i okružen je djecom. Nad njima ima moć i nitko mu ne može ništa jer njegovi kolege nisu završili u zatvoru za isti zločin. Pa ih siluje.
Drugi faktor rizika jest da žene znatno jače i češće doživljavaju grižnju savjesti od muškaraca, a više studija je potvrdilo da muškarcima nedostaje empatija. To im olakšava da na svijet gledaju kao na dućan u kojem im se nudi sve što mogu poželjeti, samo trebaju odabrati što će skinuti sa polica.
To što će neke od njihovih odluka druge povrijediti ili ih trajno emotivno oštetiti, muškarce ne brine previše…Jedini lijek za zvjerstvo je spoznaja da nismo toliko plemeniti kao što mislimo i da se trudimo postati bolji.\”
(Slaven Hrvatin, \”Zlihologija\”)
Nedavno su sve hrvatske novine pisale o \”studentu ekonomije iz Splita\” koji je na zabavi silovao djevojku. To u Hrvatskoj ne bi bila vijest, silovanje je naš nacionalni sport jer Državi ne pada na kraj pameti da ga ukine, da \”student ekonomije iz Splita\” nije bio posebno maštovit.
Umjesto da su se mediji potrudili sakriti detalje silovanja djevojke koja je možda sačuvala živu glavu ali sigurno nije zdravu, sve smo saznali. Zato jer su vlasnici medija muškarci koji bolesno uživaju u silovanju preko delegata.
Najprije je naciji priopćeno da se ne zna kako je djevojka silovana, pa se u naslovu kao oruđe razvalio \”mikser\”, pa onda nije mikser nego šaka, pa nije šaka nego cijela ruka…
Ugledni kirurg i, nadajmo se, nerealizirani silovatelj, slikao se za novine i objavio kako tako nešto nikad nije vidio, on je bio i na ratištu, ni tamo toga nije bilo.
Čitali smo kako su curi razvaljena crijeva, pa zašivena crijeva, pa koliko je dobila krvi, pa što joj je u utrobi razoreno…Naravno da nam je dano na znanje da je djevojka najvjerojatnije bila pijana, da je silovateljev otac otišao u bolnicu pa djevojku \”pomilovao po čelu\” a njenim roditeljima \”pružio ruku\”.
Pitaj boga na čemu im je čestitao. Novinari su se posebno čudili što je zločinac \”student ekonomije\”. Da li bi mu grijeh bio manji da studira novinarstvo?
Izbljuvala sam se nad naslovima, tekstovima i izjavama. Izrigat ću se i na presudu kad do nje dođe, ako dođe. Rigam i kad naletim na tezu da muškarci siluju jer su ih tako \”odgojile majke\”. Očevi ne odgajaju? Kako je ova priča toliko hrvatska i toliko banalna ma koliko \”oruđe\” bilo \”nevjerojatno\”, ničemu se nisam čudila.
Sto smo puta čitali isto. Svaka silovana cura je ili bila pijana, ili je šetala prekasno, nosila je kratku suknju, otišla na zabavu sa \”studentom ekonomije\” umjesto da doma gleda Sulejmana…
Hrvatskim mužjacima ne pada na pamet da žene smiju i noću hodati ulicama, pokazivati noge, prolaziti kroz park kada se kasno vraćaju kući sa posla, napiti se na zabavi i ipak ne biti zbog svojih grijeha silovane.
To nije jasno ni čitateljima novina, ni novinarima koji se čude \”studentu\”, ni sucima, ni sutkinjama, ni odvjetnicima silovatelja, ni roditeljima zločinca.
Za svakog silovatelja postoji milijun olakotnih okolnosti, za žrtvu ni jedna. Nad njom se najprije iživi silovatelj a onda čitavo društvo. Gdje su u toj priči njeni roditelji, uvijek se pitam.
Imam kćer. I ona se često vraća kasno sa posla. Ulica je mračna. Pokušavam ne razmišljati o tome. Sto sam joj puta rekla da bez noža ne bi smjela šetati Hrvatskom ali me ne sluša.
Da joj se dogodi neko zlo napravila bih listu zločinaca. Ime i prezime urednika novina. Ime i prezime novinara. Ime i prezime suca ili sutkinje. Danas razvaljivanje glava bejzbolskom palicom nije skupo a kako sam kreditno sposobna mogu dobiti nenamjenski kredit bez problema.
A silovatelj…On bi bio moja briga. Našla bih ga. Čekala bih svojih nekoliko sati. Dvojica bi ga držala a onda bih mu sprašila metak među noge. Pa drugi. Proučila bih literaturu da to učinim tako da stoka ne crkne odmah.
Neka urla, neka moli da ga ubijem. A onda bih ga ubila. Pa mu u mrtvo oko zabila maslinovu grančicu.
Prestanite mi slati mailove!
Šjora nVedrana je kao uvik puno žestoka, a kad je ova tema u pitanju, moga bi’ se u potpunosti složit’. Mrzim grubost, siledžije, agresivnost, bezobrazluk i sve ča gre u istu boršu, uključujući i veličanje ratnih zločinaca i kriuminalaca.
slažem se sa krajem teksta( i ostatkom naravno). Isto to bih i ja napravila jer silovatelj nije ništa drugo zaslužio nego da trpi(što je trpila i njegova žrtva) i onda da ga više nema na ovome svijetu.
…Samo smrtna kazna je primerena za tu umobolnu gamad!!!
@ Vedrana says:
“Pa mu u mrtvo oko zabila maslinovu grančicu.”
U pravu ste sasvim, ali ova polsednja rečenica zvuči jezivo. Da li je to zbog efekta na kraju. Tu rečenicu ja nikada ne bih napisao ! Deluje sadistički! To asocira na pomisao da je i vas neko nekada – ne daj Bože silovao! Narod kaže: “Ne daj Bože da te mučenik muči!” Mislim da ste uplašili i vašeg supruga ! Vi niste javna ženska, ali ste baš “opasna” ženska !
Zucker kommt zuletzt! Maslinova grančica u oko 🙂
Vedrana, osvrnuo bi se na brigu majke i savjetu kako bi kćer noću trebala šetati s nožem. Mogu shvatiti nedostatak razumijevanja kćeri i u njenim očima suludost ideje držanja noža na dohvat ruke pri šetnji ulicom. Predložio bi kompromisno rješenje koje mi je prije mnogo godina iznio jedan stari čičica u neformalnom razgovoru. Naime, posjedovanje noža može biti kazneno upitno ako nešto pođe po zlu. Zato on u džepu balonera već dugi niz godina nosi kvaku. Onaj dio koji ima produžetak, zapravo pola kvake. I kako kaže čičica (iz iskustva, naravno) – probija lubanju.
Znači u tome je kvaka.
Slazem se sa svime iznesenim, osim sa dijelom citata koji kaze “…usred građanskog rata u Bosni…”
Gradjanski rat? Nadam se da se radi samo o nepromisljenom sklopu rijeci samog autora i nekoncenrtisanosti pri citiranju, a ne o propagandi.
LP.
POSTOJI TEORIJA DA ZENA NE MOZE BIT SILOVANA OD JEDNOG, AKO BAS NECE. MEDJU TIM, DANAS SILOVANJE SE KORISTI ZA OSTVARENJE CILJEVA. SILOVATEL PLACA, ILI KASNIJE MU DODJE RACUN DA IZDRZAVA COVJECULKA, KOJI JE ON STVORIO ONOJ DJEVOJCI. MAJKE SU PAMETNE U SEXEDUKACIJI SVOJIH CERKICA. NARAVNO U RATU, PA I PRIJE RATA, U REMETINCU, DOMOVINCI POZNATI SEKSU, SU PARALI VAGINE, I DEBELA CRIVA- MUZIMA, SA METALNIM PENISIMA ILI STRUJOM. SILOVANJE JE PUNO TOGA.
5+!
Jako dobro, jako dobro napisano….
Filozofi su do sada svijet samo različito tumačili, a radi se o tome da se on izmijeni.
Leta 1988. sam se bližila 18oj, maštajući o ljubavi, prvom poljupcu i nekom divnom momku s kojim bih to i još mnogo više iskusila. Viđala sam, gotovo svakodnevno drugaricu, već udatu, koja je napustila školu da bi gajila svoje 1. dete. Viđala sam ponekad i roditelje njenog muža, koji su delovali simpatično, ali sam nastojala izbeći susrete sa njim – suprugom. Nikada mi se nije sviđao, ni priče o njemu – niti modrice koje sam viđala na njoj…
15.avgusta oko 16h sam se usled nesporazuma zadesila nasamo sa njim u njenom starom, devojačkom stanu gde me je zaključao i počeo pričati ko će sve doći i šta će mi sve društvo i on raditi. Ne znam odakle mi snaga da se oduprem tipu koji je dizao tegove od betonskih odlivaka, a tada sa nožem pod mojim grlom – ja, koja sam nakon gomile američkih filmova, serija, raznih novinskih članaka i feljtona, bila ubeđena da ću ćutke prihvatiti svako poniženje i fizičku torturu, samo da izvučem živu glavu.
Majka mi nije bila kod kuće pa sam otišla u dom zdravlja da potražim nekoga sa kime bih mogla porazgovarati. Isplakala sam se u psihijatrijskoj ordinaciji, doktorka me je odvela i hirurgu da ubeleži sve o nanetim mi lakšim fizičkim povredama; rekla da je dobro da sam došla, da je dobro da ga hoću prijaviti bez obzira hoću li ga kasnije ganjati na sud… Da svakako kažem majci (rekla sam da se mislim da li to da uradim, jer bi moja majka rekla: to i to i uradila to i to), jer će mi u policiji i na drugim mestima trebati neko moj, jer pitanja i priče mogu biti prilično gadne i neprijatne, da može ispasti da sam ja na neki način to prouzrokovala. Rekoh da prihvatam krivicu samo za sopstvenu glupost jer sam išla protiv svog stomaka, i nasla se sa budalom u isto vreme na pogrešnom mestu!
Kada sam rekla majci – naravno da je skočila i krenula da ga nađe i odseče mu međunožni ponos – koji bi završio u rukama njegovog sina umesto zvečke, baš kako sam i rekla doktorki da će biti. Sve sam pomenute filmove gledala sa njom i slušala komentare… Možda me je ta vrsta vaspitanja i nagnala da se odbranim. Smirila sam je i umesto toga rekla da me prati u policiju, gde će mi koristiti njena podrška.
Elem, u policiji su mi rekli da je on vođa navijača jednog kluba, koji je više puta prijavljivan ali nikada osuđivan – jer mu je otac nekakav komandir, njihov kolega, koji svaki put izvuče jedinca. Da je njegova ekipa par dana u tom stanu, u kom sam se i ja obrela, držala vođu navijača drugog kluba i učinila mu deo od najavljenih mi gadosti.
Rekoh kako ga neću goniti sudski, najviše jer ne bih podnela da na sudu moja (sada bivša) prijateljica laže, ne u njegovu korist, već PROTIV MENE; rekoše da je i toga bilo… Zamolila sam ih samo da odu do njega, kažu mu da sam ga prijavila i ako nije problem, upozore da desi li mi se na ulici slučajno nešto – će prvi biti sumnjiv.
Kada se nakon razgovora sa njim inspektor javio, rekao je kako je njegov otac otvorio vrata i kada je čuo o kome je reč, da se povukao u drugu sobu, rekavši – da sam ja devojka u čiju reč ne treba sumnjati i da šta god da sam rekla, sigurno stoji.
Ono što mi je bilo važno je i to da moja bivša prijateljica nije ništa znala o svemu. Kada je uplakana zvala, rekla sam majci da joj prenese da se više ne poznajemo. Nisam želela dovesti sebe ikada više u priliku da mi se približi taj tip. Razvela se par godina kasnije. Srele smo se od tada 2 puta na ulici i javile jedna drugoj.
Imam žensko dete i živim u kraju koji mi ne uliva poverenje ni po kom pitanju. Pre 3 večeri sam se vraćala kući neosvetljenom ulicom, po magli i taman pomislila kako ću je sigurno još godinu, ako ne i dve pratiti do i od škole – jer kako bi se ona osećala sama, i šta ako bi se samo iz te magle neko stvorio kraj mene… U taj čas se neko sapleo tik do mene, ni čula ni videla nisam – srećom bila je devojka, koja je takođe žurila da se što pre nađe u sigurnom okruženju.
Dakle, šta sam ja imala od toga što sam devojka kojoj se da verovati ili bilo ko pre ili posle mene!? Da je samo jednom tatica pustio svog sinčića da odgovara za svoje postupke, možda bi bilo manje sledećih pokušaja.
Povodom kvake, i surovosti maslinove grančice u mrtvom oku – nema te kvake i masline (setim se rečenice: ruka koja ljulja kolevku je ruka koja pokreće svet)… To je sve pičkin dim u odnosu na žensko (žrtva ili ne) osvrtanje celog života i posebnu strepnju koje roditeljstvo nad ženskim detetom nosi. A otac ne može poznavati taj strah i tu strepnju kao druga žena – majka.
Dobro je gospodjo Rudan da ste ostali doma. I ja bi. Zamislite da idete Korzom a oko Vas setaju muskarci sa maslinovim grancicama u rukama, bas kao i golubovi sa tom istom grancicom u kljunu. A golubovi su poznati po tome sto nose maslinove grancice, simbol mira i sto samo seru po svemu i svacemu oko sebe. Bas kao i muskarci.
I onda taj muskarc dode doma i preda zeni tu grancicu. U ime cega? Zato sto su je sinoc onako umornu od posla, djece, kuhanja, spremanja, bacio na krevet i obavio SVOJU bracnu duznost?
Ili dok setate Korzom gledate zene koje nose doma maslinovu grancicu i daju je muzu. U ime cega? Sta ga ona tom grancicom obavezuje da on nikad, bas nikad nece na silu traziti svoje pravo u braku i da nece nikad, bas nikad gledati druge zene kojima bi on rado ” pokazao sta je pravo musko”?
Slazem se sa Vama. Mislim da bi bilo bolje da one glupace koje dijele smijesne i beskorisne maslinove grancice stoje ispred zgrade suda i svakom silovatelju koji se izvuce sa malom ili nikakvom kaznom zabiju tu granu u oko. Oko za oko, u ovom slucaju oko za p…., kako Vi to slikovito i jasno kazete.
Cesto sam pomisljala da bi mozda manje silovanja ili pokusaja bilo kada bi pocinioci bili adekvatno kaznjavani. Koliko znam, u Srbiji su kazne za taj zlocin smesno male. Cini mi se od 6 meseci do 15 godina, a vecina ih zavrsi sa tri godine iza brave. Naravno, kao u svakoj zadrtoj sredini, muskarcima se pre i vise veruje nego zenama. Kad cujem onu idiotsku narodnu- dok kerusa ne mrdne repom…, najezim se sva. Dakle, mnogo napastvovanih devojaka i zena nikada i ne prijavi silovatelje jer ih tamo gde treba da ih zastite, sacekaju nova ponizenja u procesu dokazivanja da su zrtve. Hvala Katarini S. sto je svoju pricu podelila sa nama. Ohrabrujuce je…
@Katarina S. – Moje poštovanje i beskrajno divljenje. Sebe smatram pragmatičnom osobom, kod mene odavno nema snova, bajki, ni nekog nepotrebnog optimizma. Vaš post me je beskrajno rastužio i dodatno oneraspoložio. Iako Vas ne poznajem, saosećam sa Vama, kao da ste mi rod rodjeni. Nisam ništa slično doživela, ali samim tim što sam žensko i majka sam ženskog deteta saosećam sa Vama. Pošto vidim da ste post pisali dosta kasno, pretpostavljam da ste sve to ponovo preživljavali. Tako je bar sa mnom. Sve ružno što mi se desi, kad pričam o tome, ja to ponovo preživljavam. Ta patnja koju ste preživeli dodatno je uvećana osećajem bespomoćnosti, svojstvenu našem polu da nam niko, ama baš niko ne može pomoći kada se tako nešto desi. Vedrana je to lepo opisala. Neopisivo je poniženje koje svaka žena pretrpi ako i prijavi nasilništvo, od odvratnog i neljubaznog medicinskog osoblja, pa do policije, koja čak češće vidi u ženama krivca, nego u silovateljima koji su počini to delo. Nego, kako kaže Vedrana, maslinovu grančicu u levu ruku pored srca, a u desnu nešto što će bar unakazati gada, ako ništa drugo.
Mnogo mi je žao što nije veći odziv na ovoj temi, očigledno da blogeri više vole ove ratne teme, trebalo bi o ovome pričati više, ako ne zbog sebe, onda bar zbog svoje ženske i muške dece. Jer mi od njih pravimo nasilnike, a ne neko drugi. To su ti isti koji nam formiraju i društvo i svest. Uglavnom ta krivična dela i čine tatini i mamini sinovi, prepušteni ulici i navijačkim grupama, mada kažu da su to lica koja su tu, oko nas, poznanici čak i rodjaci. Njih abolira loš pravosudni sistem, male su kazne, a nama ostaje večna patnja i bol. Dok se sistem ne promeni, svako nasilje, pa i ovo će biti u porastu.
svaka cast. odlican text.
Onog mučenika optužili za silovanje jer NIJE stavio kondom… da jeste bila bi mirna Bačka… ovako: ”Nije govno, no se pas posro”!
Tekst Vedrane je kao i obicno gorak i ljutit. Ne zivim u Hrvatskoj, ali sve pratim, osobito Vedranu. Draga, tih silovatelja je svuda po svijetu, bilo to u Africi( samo se tamo curice ne smiju buniti, ne znaju ni pisati) kao sto i masu zena u svijetu suti. Dok god suci i tuzitelji budu muskarci, zene ce se tretirati kao “izazivacice” a time i krive. Na svu srecu ima i masu muskaraca koji ne siluju, jer bi to bio kraj svijeta. A gospodinu Budimira molim da mi objasni kakve veze ima kondom sa silovanjem? A i kraj recenice ne razumijem. Kakav je to komentar na te tuzne price?