“Nona, ja bi došao.“ Nisam ga vidjela mjesecima. Sin mi je rekao: “Kreši sam zabranio da ti dolazi dok ne dođeš k pameti. Svojim ljubavnim pizdarijama osramotila si čitavu porodicu.“ „Odjebi“, rekla sam, „imaš svoj život. Nećeš me ucjenjivati unukom. Mogu i bez tebe i bez njega.“ Spustila sam slušalicu.
Nije da ja ne volim Krešu, ne volim sina, ali današnji unuci nisu kakvi su nekad bili. Mene je u Krešinim godinama veselila šetnja s nonom kroz polja orošena šumskim jagodama. Kad dođe k meni, sjedne za moj pisaći stol, krene igrati igrice, noge drži na stolu i izgovara: “Sok! Čips! Pohano!“
Ušao je u vrt i kraj željeznih vrata ostavio nekakvu kutiju. Njegov otac je odjurio da ne bi morao pozdraviti mater. Pitam se, za koji kurac majka u sedamdesetoj i nekoj ne smije svoje pare trošiti kako je volja? „Stara, jesi li slijepa? Svi te ti muškarci iskorištavaju.“ „Kako ti, sine, ne vidiš da i ja iskorištavam njih?“ „Mama! Ti si starica! Ostat ćeš gole guzice!“ „Ne brini ti o mojoj guzici. Brini o svojoj. Ti si balavac u pedesetoj koji jedva čeka da mu majka crkne da bi uselio. Zašto sebi sam ne kupiš kuću?“ „Kako?“
„Čitala sam intervju s majkom Elona Muska. Kad je bio mali, on, njegova braća i mama spavali su pod vedrim nebom, krave su im lizale lica i budile ih. Danas je Musk jedan od najbogatijih ljudi na svijetu.“ „Gdje ću u Rijeci naći kravu koja bi me oblizivala? Zašto bi mene krave lizale dok ti živiš u vili?“ „Nigdje ne piše da majka do smrti mora brinuti o svojoj djeci i polagati im račune. Ti si razmaženi stari klipan!“
Krešo je na sebi imao poderane bermude i crnu majicu na kojoj je crvenim slovima pisalo FUCK! „Nona, kupiš mi mobitel za rođendan?“ „Dobar dan, nona, kako si, nona, boli li te nešto, nona? Budi malo pristojan.“ „Što te boli? Hoćeš umrijet? Kad umriješ sve će ovo biti moje.“ „Kad umreš, Krešo, kad umreš.“ „Neću ja umrijeti nego ti.“ „Zašto bi sve ovo bilo tvoje?“ „Tata je rekao da oće. I još je rekao da tebi je dosta dva za dva.“ „Znaš li što je dva za dva?“ „Ne.“
„Reci tati da ode u kurac. Bilo bi bolje da nikad iz njega nije izašao.“ „Ti si stara, stare žene ne smiju govoriti u kurac i pička ti materina. I ne smiju ostavit muža. To je jako ružno. Oćeš mi kupit mobitel?“ „Neću. Neka ti ga kupi tata.“ „Tata je rekao da mu je tebe pun kurac i još je rekao…“ „Što je tata rekao?“ „Oćeš mi kupit mobitel?“ „Krešo! Nećeš me ucjenjivati! To je jako ružno. Što je tata rekao?“
„Rekao je da će ti uzeti sposobnosti i da ćeš otići u Paradajz. Oćeš mi kupit mobitel?“ Paradajz? U tu bi me rupu smjestili? Tamo je ležao pokojni Rudi. Na jednog pacijenta deset štakora. Šetali su „Rajem“ opušteno poput tustih mačaka. Rudi je bio privezan za krevet danju i noću i njemu su djeca oduzela „sposobnosti“ iako je bio sposobniji od njih. Sudac je bio jeftin.
„Oćeš mi kupit mobitel?“ „Oću, a ti ćeš mi svakoga dana doći i reći koji su njihovi planovi. Tvoj je otac zločest, želi prodati ovu kuću.“ „I onda sve ovo neće biti moje?“ „Bravo, Krešo, tako je. Ti i ja se moramo jako čuvati tvoga tate da nam ne ukrade kuću.“
„Ja ću morati svaki dan dolaziti tebi?“ „Da. Inače ćemo najebati.“ „A onda, oćeš mi kupit…“ „Kupit ću ti mobitel.“ “Ajfon?“ „Ajfon.“ „Nona, ja sam tebi donijo poklon.“ „Poklon?“ „Tamo je u kutiji.“ Otišla sam do vrata i otvorila kutiju. U njoj je čučao prekrasan crni mačak. Suze su mi navrle na oči. Bože, kako me taj mali voli.
„Krešo, Krešo, kako si ti dobro dijete, hvala ti, zlato. Gdje si našao tako krasnog mačka?“ Poljubila sam ga u prljavu kosu. Mali mrzi vodu. „Mama je rekla da ti ne smijem reći.“ „Što?“ „Daj mi sto kuna.“ „Evo ti sto kuna. Što ti je mama rekla?“
„Nona, ti si glupa. Sad ti ništa neću reći što je mama rekla.“ „A ja ti neću kupiti ajfon.“ „Lažljivica!“ „Lažljivac!“ „Mama je rekla da neka ti odnesem mačka jer joj se ne da stalno usisavati dlake. Mogu sada doma?“ „Možeš.“ Nestao je.
Paradajz? Paradajz, jebote! Za koji kurac žene odlaze na umjetnu oplodnju?
