Razmišljala sam, napisati ovaj tekst ili ne? Nisam osoba sigurna u sebe ali često znam analizirati ljudske slabosti, popovati, napadati hrvatske radnike koji poput robova šute i svim čulima osluškuju što im gazda kaže. Nigdje prosvjeda, nigdje potrebe da bi se diglo glas. Netko nam je rekao da živimo u opakim vremenima, kriza je svjetska, teško je danas poslodavcu radniku \”dati\” plaću.
![\"Ropstvo\"](\"http://www.rudan.info/wp-content/uploads/2013/04/ropstvo.jpg\")
Mi u Hrvatskoj \”dobivamo\” plaću, ništa mi nismo zaradili. I dok tako ja seciram bijedni sklop razmišljanja hrvatskih radnika istovremeno podnosim mobing svog izdavača. Njegov i moj odnos je odnos nasilnika i žrtve. Žrtva pritom osjeća snažnu potrebu da svoj sramotni status i stav sakrije od ljudi kojima propovjeda kako se treba boriti za dostojanstvo. Koja sam ja licemjerka?
Bit ću precizna. Večeras sam u zagrebačkom Profilu trebala imati promociju svoje knjige \”U Zamlji Krvi i Idiota\”. Sve je dogovoreno, plakati negdje vise, bar tako su mi rekli, ali ja doći neću. Zato jer mi Izdavač VBZ duguje osamnaest tisuća kuna od prodaje knjiga \”Dabogda te majka rodila\” i \”Kad je muškarac peder, kad je žena kurva\”. Isplata kasni nekoliko mjeseci iako su rokovi fiksni.
Razlozi su šareni: teška vremena, vas plaćamo više nego druge, druge pisce uopće ne plaćamo pa šute, ni nama ne plaćaju, ipak ćete vi dobiti te pare, čak i \”neće vam zid pasti na glavu ako pričekate\”. Zid mi zaista neće pasti na glavu ali moram priznati da se u krvavoj borbi za svoju lovu osjećam, blago rečeno, posramljeno. Poput kurve koja ima sifilis a baš se nikome ne može povjeriti jer su \”vremena teška a raditi se mora\”.
Jučer se na mene pucalo iz svih topova i preklinjalo da \”ne iznevjerim svoje čitatelje\”, \”mnogo njih će doći\”, \”imate li neku ideju što ćemo im reći kao opravdanje\”. Ni u jednom trenutku mom Izdavači nije palo na kraj pameti da mi plati dug.
Znam da nikoga u Hrvatskoj ne zanima status pisca. Pisci su ljudi koji se bave poslom za dušu, sam čin pisanja po mišljenju većine trebao bi im biti plaća. Kad im se objavi knjiga morali bi od sreće nogama lupati po guzici. Ne slažem se s tim jer svaki pisac potpiše nekakav ugovor, njegov posao ne razlikuje se od posla kuhara u nekom hotelu ili radnice u tvornici košulja.
Postoji ipak razlika. One radnice ponekad vrisnu, pisci i pisačice šute jer se osjećaju krivima što se bave poslom koji vole. Ja sam, tako mi govori moj izdavač, jedno od najbolje plaćenih ljudskih bića koje u Hrvatskoj živi od pisanja. Bit ću precizna. Za knjigu koju sam pisala tri godine dobit ću, u ratama, naravno, pet tisuća eura. Za moje kolege i kolegice mislena imenica.
Kolika je to plaća? To je 1666 eura godišnje. Mjesečno je to, nisam neki matematičar pa me provjerite, 138,5 eura. Znam, reći ćete, tko mi je kriv da se bavim ovim poslom. Nitko. Ali pitam ja vas i sebe zašto se ni za tu bijednu svotu ne mogu izboriti iako ugovor izdavača obavezuje? Reći ćete mi da se ni vi ne možete izboriti za svoju plaću.
Eto pitanja svih pitanja. Zašto šutimo? Zašto pušimo priče o \”teškim vremenima\” dok naši gospodari žive životom koji mi možemo samo sanjati ili pisati o njemu. Čini mi se da svi postupamo na isti način zato jer se sramimo svoga statusa. Prestrašili su nas. Ako šutiš možda ćeš crkavicu dobiti kad-tad, ako govoriš nikad.
Jučer sam bila u strašnom stresu dok sam se uporno uzalud borila za davno zarađenu lovu. Čitavu noć nisam spavala, srce mi je gotovo iskočilo kroz grlo. Danas sam se osjećala ubijeno jer nemam muda učiniti ono što drugima stalno preporučujem. E, pa, učinila sam to i osjećam se dobro.
Dok ovo pišem tlak mi pada, srce kuca normalno a u mene se vraća životna radost. Rekla sam, rekla sam, rekla sam. Reeeklaaaa sam! Ubila sam bijednog crva u sebi! Proslavit ću ovo! Otići ću sa unučicom u riječko Gradsko kazalište lutaka i još jedanput odgledati \”Koka-Kokone\”. Sjajni glumci, iskrena publika, neodoljiva dječja radost. Nema veze što možda nikad nakon ovog teksta neću vidjeti svoj zarađeni novac.
Vi koji budete večeras čuli da nisam došla na promociju \”zbog bolesti\” , pretpostavljam da će to reći, ipak sam ja gospođa u godinama, morate znati da se danas osjećam zdravo i čitavo. Jako, jako mi je žao što se nećemo vidjeti.
foto: dualdflipflop
Puno puta jedno “propovijedamo” i govorimo drugima što treba raditi, a kada se sami nađemo u situaciji da se moramo ponašati onako kako “propovijedamo” onda ustuknemo. Zato, svaka vam čast na odluci! Ali nadam se da ćete ipak dobiti svoj zasluženi novac. 😉
Aplauzi , Aplauzi , Aplauzi !!!!!
Cestitke za cohones. U ovoj su zemlji nazalost postala jako rijetka pojava
Svaka čast ! Imaš pravo svi šutimo ko ovce umjesto da vrisnemo više.
Draga Vedrana, imamo istog izdavača. Novac nećeš dobiti, ali knjigu ti je objavio, to je izvesno. Kod nas, autora Srbije, običava da dobije sredstva, i neobjavi knjigu, hahhhhhhhhhhh.
Dobro si prošla …
Pozdrav!
Vedrana,
ja neznam kome je situacija crnja…Vama koji ste dio svoje živuće generacije koja nas kroz samodestrukciju i nepoimanje bližnjih malo po malo ubija, ili meni koja znam da sam rođejnem i pripadnošću nekoj drugoj generaciji predodređena da budem ratnik, pa moram i protiv svojih bližnjih…
A do kad ? Do kad vi to želite, kao pojedinac…a tako bi trebao svatko razmišljati…
Govorim Vam ovo jer sam ovih dana pronašla knjigu na glomaznom otpadu na Zrinjevcu, koja me opet podsjetila da krenem od sebe i budem dobar čovjek, a to je ujedno formula i odgovor na pitanje do kada će nam svima na svijetu biti tako…
Pozdrav,
Ratnica Josipa
bravo! da smo se svi izborili tako dok su nam se kršila prava, bilo bi nam svima bolje. al svi šute ko kurve. a njihova šutnja postaje i moj problem te problem moje buduće djece
Citaoci nisu krivi za tu situaciju. Vama stoje Vasi novci, ali sta Vam fali popricati s ljudima i obradovati ih “za djaba”. Biti Covjek u svakoj situaciji je neprocjenljivo i neplativo.
Pozdrav
Jasna, procitaj jos jednom ovo sto je Vedrana napisala. Mozda ce ti biti malo jasniji njen stav, a mozda i ne, nazalost…Vedrana, bravo, 100% si u pravu…
Sve to nije džabe. Prvo se treba prisiliti doći na promociju u organizaciji onih koji ti duguju i unatoč tome biti dobre volje zbog čitatelja. A onda si treba platiti benzin i cestarinu od Rijeke do Zagreba i natrag + voziti više od 3 sata.
Konacno smo dosli do teme za razmisljanje.Baba Rudana je dio medijskog prostora na Balkanu sa svojim blogom koji je na koncu konca biznis(business za prevoditelje).Rudana je ostro napala film “ARGO” i americku masineriju koja pravi novac od svega,ali ispada da ona radi isto jer od novca zivi.Mozda su ameri buzdusniji, ali njime se ne moze ne platiti…Sada baba Rudana, nama prodaje pricu kako je netko izradio za lovu pa ide gledat sa unukom lutkarsku predstavu iz protesta. Rudana,Rudana licis mi na Bena Afleka,samo za manje para…
Poštovana gospođo rudan,
Smatram da bi ipak trebalo da odete na promociju svoje knjige, a poštovaocima Vašeg dela kažete upravo ovo što ste napisali.
S poštovanjem,
Miomir Ivanović
Драга шјора Ведрана, изузетно цијеним Ваш принципјелан став; јемате Ви све ча многи други ни мушки немаду! Читаоци Вас неће заборавит и сигур сан да ће Вас и разумит и подржат!
Povodom Vašeg teksta, draga Vedrana, na svom FB nalogu napisala sam sledeće:
Otvorila sam, onomad, grupu za mobing, pa su mi članovi – i potencijalni članovi koji nikada nisu ni došli, rekli da bi bilo dobro da bude “zatvorena”, jer se ljudi plaše da pišu otvoreno o zlostavljanjima koja trpe na radnom mestu. A imala sam baš tu ideju koju je Vedrana Rudan imenovala tako poetično 😛 “ubiti crva u sebi”, međutim, odziva ima malo, nedovoljno… Samo par hrabnih je iznelo eksplicite svoje probleme koji su postojali nekada, ili postoje još uvek. Ostatak ekipe je lajkovao šta je stigao i to je bilo sve. Mislim, ako je kod svih ljudi koje poznajem sve u redu – ja sam veoma srećna što sam okružena zadovoljnim ljudima! Ali… Nisam uverena da je tako. I onda, naravno, razmišljam o tom strahu, inerciji, čemu li već, pogotovo podstaknuta ovim tekstom.
U čemu je problem sa nama? Zašto smo ubeđeni da moramo da trpimo svakakva iživljavanja poslodavaca i/ili kolega? Zašto tako uporno pothranjujemo taj strah u sebi? Da li strah od poslodavca ili bilo kog mobera može biti veći od želje da sačuvamo svoje dostojanstvo i živimo u skladu sa sobom? Ili nam dostojanstvo i samopoštovanje nije potrebno za život?
Ispod ovoga je link ka Vašem tekstu.
Čovek se oseća dobro kada nešto učini za sebe, nešto što ga podseti da je ljudsko biće, a ne krpa sa kojom svako može da obriše patos.
Poštovana Vedrana,
To što se nećeš pojaviti na promociji, sigurno neće umanjiti interes za knjigu. Izdavač dobro zna da tvoj svojevrstan ‘štrajk’ neće umanjiti moguću prodaju.
Kada bi procijenio da će zbog toga izgubiti, … pa makar isti toliki iznos, odmah bi našao način da namiri dug.
Nemoj promijeniti odluku. Poštovaoci će razumjeti. Promijeni izdavača. Valjda je tako nešto moguće?
@mahotinemaho
E moj jarane, sve si ti lepo rekoa, ali kako da iz vreće crnih kuglica izvučeš belu. Ima i korektnih izdavača. ali kratko su na sceni!
Objave ti dve tri knige, a ako dobiješ honorar za prvu, smatraj da si dobio na Lotou premiju.
Procenat za autora je ovde u Tamo daleko 10% od cene knjige, a prodavac uzima od 30-40%.
Izdavač ti plati za tiraž od 500 primeraka, a odštampa 1000, pa zatim ponovi izdanje od 1000 primeraka bez pitanja autora i bez plaćanja autora.
Nekoliko autora je za pet knjiga, od toga prva je imala tri izdanja, autori su dobili dva puta po 150 eura, znači 300 eura.
Ovde ako želiš da objaviš knjigu treba da platiš izdavaču avans najmanje 50%, a nekada i svih 100%, pa još uvek nisi siguran da će knjiga ugledati svetlo dana.
Da se žališ i tužiš – kome. Kadija te tuži, kadija ti sudi.
Oni imaju advokate koji “sarađuju” dobro sa sudijama, To se razvlači i bude skuplja dara nego mera. Na kraju. čovek digne ruke i kaže, ma sve u PM.
Kad pomenu advokate … pomislih – možda bi, ovim povodom, i Advokatica imala što da doda. Mislim, iz iskustva.
Mogu ti reć’ da mi nedostaje.
Ceo 7.mesec moje trudnoce, suprug je bio na turneji po Norveskoj. Ljubazni domacini su insistirali da mi se nekoliko puta javi nakon sto sam ocajna poslala sms da su se javile kontrakcije, te pijem lekove zbog kojih moram gutati jos neke koji ce spreciti prve da mi naprave problem u radu srca… Sve je ispalo ok, i godinu i 2 meseca kasnije – kada smo nameravali proslaviti cerkicin 1. rodjendan, suprug se preznojavao dok je organizatora – koji se upravo vratio sa produzenog letovanja /da izbegne majstore koji su mu renovirali tavan u centru Beograda/ – pitao kada ce dobiti svoj odavno zaradjeni novac. Eh – rece opusten, nasmejan glas sa druge strane – bas ti samo taj novac fali?! Cesto mislim na, sve mi omiljeniji film “Pad”, sa Majkl Daglasom – i, srecom – nisam jos nabavila bejzbol palicu! Samo da pomenem kako nam je iz Norveske stigao paketic sa odelcem i cebencetom od ljubaznih domacina…
Ima još ljudi s tim iskustvom i s istim izdavačem. Evo vrlo konkretno.
http://pokojni.blogspot.com/2012/06/iskustva-sa-cetiri-knjige-kod-cetiri.html
Vedrana ne odustaj i dalje budi borac,već sam jednom rekla da bi trebalo biti u našoj osiromašenoj
državi puno više sličnih tebi, ponosim se tobom samo tako!
Uvijek sam se cudio ljudima koji izadju na ulice i otpocnu strajk nakon 36 neisplacenih placa. Najcesce sam se pitao sta su radili prije, zasto se nisu bunili, sta su cekali tako dugo? A evo, vidim i gdja Vedrana je cekala da prodju 3 duge godine da se pobuni protiv sistema koji pljacka i koji na tudjoj grbaci ostvaruje licni interes.
U svakom slucaju, podrzavam svaki bunt protiv “zlih kapitalista”, nadam se da cete naplatiti svoja potrazivanja i potrositi ih sa svojom unukom :).
Pozdrav
…SHVATIO SAM!!!
Na Balkanu svega ima,osim-MUDA!!!
Prvi ih ja nemam,a iza mene-kilometarska kolona.Zato ih Vedrana ima,i to-povelika.BRAVO…
Zdravo Vedrana!
Tačno znam o čemu pričate. Takav osećaj samo hrabrost može da napravi. Slično sam se osećala kada sam dala otkaz pre dva meseca. Nisam još uvek našla drugi posao, ali ne kajem se nijednog trenutka 🙂
Veliki pozdrav!
Sad sam skoro pala sa stolice. Pa zar i vi?! Mislila sam da pisci zvučnih imena bivaju plaćeni na vrijeme, čak i unaprijed, ali sam se očito zeznula. Ne znam je li mi drago ili bih sad s vama na barikade. Pa ni vama ni meni više nitko neće ponuditi posla u ovom životu. Drago mi je što i vi to znate.
Mi prevoditelji “dobijemo” novce s godinama zakašnjenja, kartica je sramotno malo plaćena, a nitko niti da bi zuc jer prijete daljnjim smanjivanjem honorara. Ili nam bar tako govore. Čude se što samo od toga živimo, trebali bismo biti još na državnim jaslama nad kojima spavamo i u kojima ima za režije i kruh, a ovo bi nam trebao biti sporedni poslić koji se radi za slavu a ne za novce.
Navodno svi šute, samo ja plačem i brišem oznojene dlanove prije nego što ću nazvati izdavača, onu blaziranu urednicu koja me otpili s dvije riječi, a ja i dalje nemam za režije.
Vama kažu da ste vi bolje plaćeni od ostalih pa nek šutite? Nama, anonimnoj hordi krajnje zamjenjivih, poniznih ljudi koji danima i noćima tipkaju nastojeći stići rok, nama vele da novaca nema i da ćemo možda za dva mjeseca na računima naći “prvi dio prve rate”.
Ajd, fala vam na ovom tekstu. Nije puno, al je utjeha.
gdje je tu usrana država koja bi morala stajati iza ugovorenih rokova
Mario,
Mi smo za državu uglavnom važni kada glasamo, plaćamo porez, komunalije itd. Jako smo važni, NEZAMENLJIVI SMO KADA TREBA DA IDEMO U RAT ZA VIŠE INTERESE, uglavnom onih na vlasti!
Kada nešto tražimo od te naše istina siromašne države, nije ni ona za sve kriva, treba nam more strpljenja i vremena. Sudovi su u Hagu kažu POLITIČKI SUDOVI, a ovi na Balkanu nisu, ali čekaju nalog političara u mnogim slučajevima.
To je tako Mario samo prvih 100 GODINA, POSLE SE ČOVEK NAVIKNE!
Bravo, Vedrana! Nabavila sam sve Vaše knjige u školskoj knjižnici u kojoj radim, imam ih i u svojoj privatnoj biblioteci. Lijepo bi Vas bilo sresti na promociji, ali znam da izdavačke kuće ne rade to radi Vas ili čitatelja, već zbog svog profita. Za mene je dovoljno saznati da ste objavili novu knjigu – i ona će se ubrzo naći na policama knjižnice a i
kod kuće.
Pa, udrite im na volju, na primjer čežnju, šta vas košta, kad je već “posao iz ljubavi”!
Bravo Vedrana,
kako bi lijepo bilo u ovoj truloj državi kada bi bilo više takvih kao Vi.
“Hrabrost je sposobnost da se savlada strah”
Bravo, svaka čast!
Svaka cast, napokon neko javno da kaze sta ta kretenska VBZ nazoviizdavacka kuca radi. Od 16.000 primeraka knjige Zalazem se za laz midlim da sam dobila oko 1000 evra (najvise) od 2009 godine. Sto ioh nisam tuzila jer nisu ispostovali nijednu stavku ugovora? Lenjost, pomisljanje na parnicu koja traje 100 godina, njihovo besprizorno laganje kako se knjiga, koja je prodavana na trafikama, uopste nije ni prodavala i kako bi eventualni novi izdavac trebalo da im plati boga oca da otkupi moju knjigu…. Nebitni. Usvakom slucaju, svaka cast. Mene je stvarno bilo sramota da kukam javno kako sam ispala budala.
Jedna je Vedrana! Šta bi bilo kad bi svi ugnjeteni prestali da rade samo nedelju dana i time napravili manjak zarade svojim ugnjetavačima… Čista Utopija
…1.A.-100%,-postrealizem današnjega časa…
Mislim da nam povratka nema. Ako smo krenuli ka kapitalizmu onda treba i da nastavimo. To znaci, treba sam finansirati svoju knjigu, platiti za njenu reklamu i prodavati je. Treba zaboraviti Titovo doba i to da ce nam neko odraditi nesto. Ako pri svemu tome nesto zaradimo onda smo dobri, a ako smo na gubitku onda treba da proglasimo bankrot i da mijenjamo zanimanje. Sta mi ustvari ocekujemo od tih izdavaca i sta su oni?
Tako je!!!
Sa elektronskim izdanjima to treba da bude još jednostavnije. Ne mora izdavač ni da bude u nekoj od naših banana.
Bogami ste dobro prosli, Vedrana, ako vam samo ne daju pare (imam slicno iskustvo sa kineskim univerzitetom na kom sam predavao prosle godine).
Jer prekjuce negde na autoputu kod Atine grcki kapoi su pucali na Pakistance iz logora beraca jagoda koji su trazili platu posle 6 meseci.
Ja ni drogiran ne bi kupio vašu knjigu, ali dobro kaže Jedi Knight; pa što ste čekali TRI ušljive godine pa da im tek sad počnete štrajkati??
Trebali bi ih odmah tužiti i pripremiti se za moguću dugotrajnu parnicu. Samo tako ćete vidjeti svoju već zarađenu lovu u ovoj vašoj Zemlji krvi i idiota. Ili to, ili zaboravite na svoj novac!!!
Čekala je pametnjakoviće poput tebe da joj objasne šta da rade i kako da dodje do svoje zarade. Počni se drogirat i kupi bilo koju knjigu, za početak..
Ista meta,isto odstojanje. Čekamo po šest meseci i više na pošteno zarađeni novac, za posao koji smo odradili dobro (neki od nas i odlično) i u dogovorenom roku.
Ko uđe u EU, ko ne uđe – u glavama nekih bahatih spodoba ovo će još dugo, dugo biti Balkan…
Bravo gospodjo Rudan, Vi stvarno niste dvolicni. Ono sto propovijedate, to i napravite. Zato Vas i zovu Bijela Vrana.
Svaka čast, utješno je čuti da ima još ljudi s kičmom..
Kapa dole, Vedrana! Najzad je neko imao petlju da se javno pobuni protiv arogancije i bahatosti izdavaca!Inace, u izdavastvu je najcrnji pocetni oblik kapitalizma, ono kada su radnici radili 12 sati dnevno, pa cak i oni su bili placeni, malo ali redovno!Potpuni je apsurd da se prodajom knjige svi naplate pre i vise od samog autora.Ako vama to rade, mozete zamisliti gde su ostali…jos malo pa cemo mi njima placati..
Jako mi je zao cuti da imate ovakve probleme. Slazem se sa vama da je pitanju izdavacka pohlepa i obijest a ne realni problemi s novcem. Zato kad mi je jedan veliki izdavac u Hrvatskoj (kojeg necu imenovati) ponudio ugovor da od mog bloga napravi knjigu, nisam prihvatila. Preorijentirala sam se na englesko govorno podrucje, da ne gubim vrijeme i zivce.
ps. Zaboravila sam reci, ispitajte opcije za e-book samoizdavanje, besplatno je u potpunosti za elektronske knjige (na Smashwords i na Amazon) a papirnate knjige su takodjer dostupne tzv “print on demand”.
Za popularnog pisca kao sto ste vi, nece biti nikakav problem da se knjige prodaju, ljudima je danas puno jednostavnije da kupe reko interneta, a samo si mozete organizirati ucesce na sajmovima knjiga i cak i organizirati svoja potpisivanja. Eventualno agent moze pomoc, a izdavaca potpuno zaobidjete 🙂
To je jedan od razloga zašto sam prestao svirati…za novac
Zašto se sa svojim izdavačem ne dogovorite da vam u ratama i prema mogućnostima isplati honorar? Ne slažem se s komentarima da se ne radi o realnim problemima izdavača s novcem – odakle uopće takva ideja? I izjave poput “znam da nikoga u Hrvatskoj ne zanima status pisca” – što točno je to? Ozbiljno pitam.
Bravo Vedrana! Pozdrav iz Novog Sada!
Znam da ovo sto cu napisati nema veze sa gospodjom Rudan, ali (verovatno) ima veze sa izdavacem u Srbiji.
Elem, gospodja mama je tehnoloski zaostala, daljinac je savladala, a za mobilni joj jos malo fali, pa sam resila da joj za predstojeci rodjendan (poslednji koji pocinje sa sesticom) kupim novu knjigu Vedrane Rudan.
Prosle subote sam usla u knjizaru i videla pomenutu knjigu – u celofanu!!
Posto volim da prelistam knjigu pre nego sto je kupim (ako nista drugo, makar da vidim velicinu slova, mama sve slabije vidi), zamolila sam prodavacicu da mi da neku otpakovanu da pogledam, ali se ispostavilo da takvu nemaju!
Stoga sam, osim za knjigu, ostala uskracena za brojeve dobitne kombinacije lotoa, vaucer za letovanje, mapu zakopanog blaga, ili sta je vec spakovano u knjigu zbog cega ona niposto ne sme da se otpakuje pre izdavanja fiskalnog racuna.
Nadam se da ce sledeca knjiga gospodje Rudan biti pristupacnija radoznalcima…ili da cu mamu racunarski da opismenim dotle.
Srdacan pozdrav!
Neobično. U Hrvatskoj je knjiga otvorena. Tko zna, možda je netko smatra pornografijom. 🙂
Nedavno sam u avionu gledao film s sundance festivala, mislim da se zove “sugar man” tako nesto… Americki muzicar iz 70tih Rodrigues nakon dva albuma prestane svirati i nastavi raditi u građevini da bi nakon 30 god doznao da je bia ultra popularan u JAR… Ludilo film, knjige ne kupujem jer od mase naslova neznam što bi čita?! Zadnja dobra knjiga mi je od Hessea bila pa se ti misli. A gospođi preporučujem da osnuje sindikat neplacenih pisaca pa moze od drzave ustipnut koju kunu.