Ovaj tekst objavljen je u knjizi \”Kad je muškarac peder, kad je žena kurva\” i jedan je od najpopularnijih tekstova Vedrane Rudan.
Bila sam s mužem tri dana u Firenci. Držali smo se za ruke, u malim restoranima jeli bruskete s rajčicom i maslinovim uljem, gledali kako na ulici mladi ljudi na klizaljkama plešu sirtaki. Ujutro smo na balkonu hotelske sobe čekali izlazak sunca.
![\"krpelj\"](\"http://www.rudan.info/wp-content/uploads/2012/05/krpelj.jpg\" "\\"krpelj\\"")
Toskansko sunce je veliko, debelo i crveno. Firenca je otok u moru torbi i cipela. Osjećala sam se kao pijanac u bačvi alkohola. U mojoj ruci ovoga je časa najljepša torba na svijetu. Koraljnocrvena, dvije ručke, dvije debele pletenice, janjeća koža pretvorena u dragulj. Volim je onako kako neka majka voli nerođeno dijete.
Toskana je zemlja kože, dobre hrane, odličnog vina i veselih ljudi. Hotel u kojem smo odsjeli nalazi se u Montecatini Termama, gradiću veličine Opatije. Opatija je u ovo doba godine mrtav grad a Montecatini Terme žive dvadeset i četiri sata. Hrvatski popovi bi poludjeli, tamo dućani čak i nedjeljom rade do deset navečer.
Krajem godine muž i ja krenut ćemo u Beč. Božićni Beč! U zraku miris punča i kuhanog vina, studenti muzičke akademije sviraju na ulici, prolaznici ih pobožno slušaju pa im plješću i ubacuju novčiće u kutiju. Izložbe, koncerti, večera Kod Jere. Jere je fenomenalan lik. Trideset i pet godina živi u Beču, ima restoran u kojem se poslužuje samo nekoliko jela, pašta-fažol bez mesa, punjena paprika, gulaš i najbolji bečki šnicl u Beču. S njim rade žena, sin i nevjesta. Jere je rodom iz Drniša, govori kao da je iz njega jučer otišao. U njegovoj oštariji možete naletjeti na najpoznatije bečke televizijske novinare, pisce, pjesnike, slikare.
Za Uskrs letimo na Siciliju. Uživat ćemo u Palermu, u ustima će nam se topiti kolači pred kojima i najgadniji mafijaši padaju na koljena, osvojit ćemo Etnu, miris narančina cvijeta draškat će nam nosnice, gledat ćemo u šume naranača koje rastu uz cestu onako kao kod nas… Uz naše ceste ništa ne raste.
Za Prvi maj bit ćemo u Krakowu. Kočije, bijeli konji, Židovska četvrt, prodavaonica postera, možete birati među nekoliko stotina tisuća komada, ulica nakita, Leonardova Djevojka s janjetom…
Ljeto ćemo provesti u Sloveniji. Logarska dolina raj je na zemlji. Alpe, kiselo mlijeko, konji, vodopadi, doručak na obronku među kravama i mačićima, hladne, zvjezdane noći… Zašto vam ovo govorim? Zato što moje vršnjakinje već godinama nemaju pojma kako njihov muž miriše, umjesto da ga šutnu i krenu nekamo, život provode izvlačeći iz otrcanih novčanika fotografije svoje unučadi pa ih okolo pokazuju. One koje nemaju unuke razgovaraju o djeci. Njihova su djeca odrasli ljudi koji se dave u dugovima, kreditima i kuknjavi. Neki rade i slabo zarađuju, drugi ne žele raditi jer im se ne nude pravi poslovi, treći u trideset i petoj računaju koliko će im roditelji još poživjeti i što će im nakon njihove smrti ostati.
Moja djeca više nisu ni moja ni djeca. Ne žive sa mnom, jedva ih vidim, vrlo rijetko čujem. Da se ponovno rodim, ne bih imala djece, presretna sam što nemam unuke. Družeći se sa vlastitom djecom izgubila sam trideset i pet godine života. Ne mogu vam riječima opisati taj davež. Trudnoće, jutarnja povraćanja, rast trbušine, porod koji je nešto najstrašnije što se živom čovjeku može dogoditi, dojenja, izdajanja, bacanje na vagu djeteta prije podoja, poslije podoja, iskuhavanje bočica, miješanje umjetne hrane u jedan ujutro, dva ujutro, tri ujutro, četiri ujutro, pet ujutro, šest ujutro, sedam ujutro, osam ujutro…
Upale uha, grla, nosa, trbuha. Odlazak u vrtić. Vrištanje do neba, bijesan pogled lude tete dok moje derište čupa iz mojih ruku. Prvi razred, drugi razred, treći razred. Instrukcije, upis preko veze u srednju školu. Instrukcije, prva ljubav, druga ljubav, treća ljubav… Čekanja da ti se dijete vrati živo iz života. Do jedan ujutro, dva ujutro, tri ujutro, četiri ujutro, pet ujutro, šest ujutro…
Ne paničari, stara, ostao sam spavati kod Joška. Mikija. Marka. Jelene. Vesne. Mace. Željke. To mi je sin tko zna koliko puta rekao u pet popodne. Kći mi do danas nije rekla gdje je ona bila. Diplome. Aleluja. Prvi posao koma, drugi posao koma, i ovaj posao što ga trenutačno rade pravi je užas. O plaći da se i ne govori. Alo, mama, kako si? Nikad nisam odgovorila, dobro, uvijek sam pitala, koliko ti treba?
A onda mi je muž jedne subote donio kavu u krevet i upitao me, koga voliš najviše na svijetu? Tebe, rekla sam. A ja tebe, rekao je muž. Idući smo tjedan prodali sve što se prodati moglo. Moj nakit, slike, vikendicu, ostavila mi ju je pokojna majka koja je do posljednjeg časa spavala s fotografijom svojih unučića pod jastukom. Iselili smo se iz velike kuće i kupili malu. Toliko je mala da u njoj nema mjesta ni za unuče veličine vjeverice. Moje prijateljice govore kako unučad vole više nego vlastitu djecu.
Pitam vas, tko danas voli vlastitu djecu? Zašto bismo voljeli lešinare koji ne mogu čak ni sačekati da im se roditelji pretvore u leš nego kljunove ubadaju u živo meso? A i ti unuci? Što to oni imaju bez čega ja ne bih mogla? Dovozili bi mi ih u šest ujutro, što je prestrašno jer ja spavam do deset. Ili bi ih ostavljali da spavaju kod nas, što je još gore jer bi mi noći postale pakao. Kaka mu se u dva ujutro, žedan je u tri ujutro, hoće mamu, hoće tatu, gdje mu je duda…
Nema šanse. Naučila sam koliko je velika istina da mala djeca piju mlijeko a velika krv. Dosta je bilo! Preda mnom je još najviše deset godina kakvog takvog života. Neću dozvoliti našoj djeci da nas umlate svojom djecom! Moj muž i ja, mi nismo poput vas. A kad sve potrošimo što imamo, prodat ćemo i kućicu u kojoj živimo i uvaliti se u neki moderni starački dom pa krenuti u kolicima na izlet u obližnji park ili kafić. Iz svoga ću novčanika do smrti izvlačiti samo keš ili karticu, nikad fotografije. Ja sam sebi svoja najdraža unuka. A kad umremo, muž i ja, djeci ćemo ostaviti dugove i pogrebne troškove.
Mmmmm…. Zao mi je sto ovako shvatate zivot :S. Mislim da niste bili dovoljno bliski sa decom ili niste imali vremena.
Ovo je naružnije što sam pročitala ! Razočarana sam….vi niste zaslužili imati ni biljku kamoli djecu!
A Amerika?
U tim dućanima koji rade nedeljom neko mora da radi dok se vi provodite… stvarno grozni popovi…
mozda najpopularniji ali za mene neprihvatljiv tekst.kritikujete sistem i lose u njemu kako bi se izborili za bolje zivotne uslove a djecu prepustata sudbini.taj neoliberalni koncept ”samo ja”koji nudi nekakvu neovisnost koja opet vodi u bezosjecajnost i otudjenost odvest ce vas do starackog doma.medjutim i to mora da se plati osim ako ti dugovi i pogrebni troskovi nijesu sarkazam na ovakve stavove cime opisujete njihovu besmislenost.pozdrav g-djo vedrana.
Krpeljima ste predstavili djecu-ne znam tocno sta vam je cilj ovog teksta ali naslov bez krpelja-odnosno bez djece ili porodice zaista zvuci sebicno.I to sve zarad nekakvog provoda koji sebi mozete da priustite i sa porodicom bez koje i u tom starackom domu necete naci nista.Ipak puno srece to je vas izbor.
odlično, ali sad će negodovati licemjeri i lažni moralisti kojima inače obiluje Hrvatska, a i ova žalosna regija.
🙂 savršeno tačno! Adrian-u potpunosti se slažem!
svako ima prava da uredjuje svoj zivot po sopstvenoj volji, pod uslovom da ne ugrozava zivote drugih. vedrana je super sve ovo napisala, jer je svoje obaveze prema deci odavno izvrsila, a i sada u vidu finansija. prema tome, meni se text svidja, a vama kojima se ne svidja, unuke pod ruku i u setnju.
Nije li u Krakowu Dama s hermelinom?
Vedrana Rudan ne razlikuje životinje. 🙂
Gospođo, vi sve vreme koketirate. Neke su vaše kolumne gromoglasno i čini se, hrabro, ponekad nametljivo, no, sa namerom da nešto kažete, bile prilično prodorne i energizovane i zapažanja, koja jesu nekako poznata bila, ali su izvučena i poturena pod pokunjeni nos čitatleja… Ovo je prazno naklapanje žene koja je u glamur svetu našla da “prede” nekakav nauk o deci, nedeci, roditeljstvu, prolaznosti. Bez ideje, a pre svega, bez srca.
Gospođo, vratite se na pozdravni govor Williama Faulknera prilikom dodele Nobelove nagrade 1960. Podsetite se, osvežite, podignite i osmislite.
Mnogi roditelji a pogotovo majke ulazu strasno puno u svoju djecu, nekima citav zivot prodje tetoseci, ugadjajuci toj djeci koja kad kad odrastu pomalo zaborave na te iste roditelje(uglavnom muska djeca:-). Sve je to dio zivota, odrastanja i starenja ali ipak covjek se ponekad zapita what about me? Djeca su i zadovoljsto i sreca i velika briga…al ipak da li vam se vrati sva ta data paznja i ljubav…da li negdje na tom putu odgajanja djece totalno zaboravimo da i mi disemo?
Savršeno! Negativne komentare dali su samo oni koji su istinski mogli da uživaju u svojoj deci – tako što ih uvale svojim prestarim roditeljima ili već nekom drugom. To zadovoljstvo nisam imala i zato s pronađoh u svakoj rečenici, uz, naravno, apsolutno odsustvo ikakve bojazni da me za koji tren spale na trgu kao najgoru majku na svetu.
Text je definicija. 🙂
Sumnjam da nije bila u dobrim odnosima sa decom.
I sa sam u dobrim – predobrim odnosima sa moje troje dece.
Ali zivot je upravo takav nekom majka nekom Jamajka.
Vedrana stvarno nije uredu da kacite sliku moga deteta na Vas post.
I malo predizbornog naklapanja iz BGDa.
Ide 6 i sad ce da sjasi Kurta a da nas uzjasi Murta. URA. Sexaju me deca , politicari. komsije-susedi. pa da upitam jel hoce i neko od vas…. 🙂
Sjajno! Hvala dragom Bogu sto nisam Vedranino dete!
bezze text totalno!!! il i je samo provokacija!?
hehe…super…ja prvo procitao tekst u knjizi, al ova dopuna tj komentari – neprocenjivo…
hahahahaha
Umrla sam i još me boli trbuh od smijeha!
1. nemrem vjerovat kakvi komentari. Valjda još ni jednu knjigu ni intervju nisu pročitali odnosno čuli. Hilerijus (..”vi ne zaslužujete..” ;-DDDDDDD)
2. Najbolje u Kosturi okruga Madison je rečenica “Djeca su najveća sreća i doživotna robija”. Moram ju opet pročitati, malo vremena ukrasti! ;-))
Vedrana, opet si mi još više uljepšala dan! Ili pak Slaven, ne znam ko je postal ovaj tekst! Cheers!
jako volim da citam vase tekstove. tako me i ovaj nasmejao . a sto se tice odnosa dece i roditelja svega tu ima. kad odrastu rekla bih da se i roditelji bez sopstvenog zivota, interesovanja i sadrzaja kace deci , sve pod izgovorom velike ljubavi i brige, a zapravo im se guraju u zivot. nema tu da se ljuti sto neko ovako ili onako. svako po svom, ali pre nego sto ospete paljbu po nekom trenutak , sami sa sobom, budite iskreni.
Haaaaahahaha,odlicno :D. Pada mi na pamet pesma Nede Ukraden,ide nekako “da se sretnemo na pola puta” il jos bolje 2:1 za mene
….sve istinito,samo mnogi nece da razmisle posle procitanog teksta.Bravo Vedrana…Na ove “moraliste” ne bi trebalo odvracati paznju…Sve je tako kako ste napisali…Sve Vase “price” citam pazljivo i mogu reci da me niko nije odusevio takvom otvorenoscu i raznolikocscu kao Vi…Pozdrav i puno uspeha u daljnem pisanju zeli Vam jedan vas obozavalac iz Svajcarske…
Odlično!
Divan tekst i tacan. Bravo.
Ovakav tekst je mogla da napise samo zena. Pavic je dao divnu definiciju zasto to samo zene mogu da urade. Pogledaj prvu recenicu u Unutrasnjoj strani vetra. Kad do metamorfoze dolazi e to zavisi od svake ponaosob ali dolazi, pola zivota radjaju a drugu polovinu unistavaju sve oko sebe. Vazno je prepoznati prelomnu tacku. Ja mozda nisam tipican otac, u zivotu sam ostvario vecinu svojih snova, obisao citav svet, naucio podosta mrtvih a i zivih jezika ali najvece zadovoljstvo mi je bilo spartanje po evropi sa mojom decom u kolima. Menjao sam pelene, kupao , hranio, neke vazne stvari povremeno zaboravio da uradim ali sam bio pored dece i gledao kako postaju ljudi. Bio sam ozenjen jednom uspesnom zenom kao sto je i ova VR ali mislim da je moj uspeh sa decom bio daleko veca stvar. Citajte najveceg Cara medju filosofima Marka Aurelija i videcete kako se pobedjuje umom vlastiti trbuh i ono dalje.
Jednostavno, priroda je nepravedno uredila stvari – nikad dijete ne može voljeti roditelja u mjeri u kojoj roditelj voli dijete. Sa ovom činjenicom bi trebalo svaki (budući) roditelj da se pomiri.
Pročitao sam mnogo tekstova V.R. i bio oduševljen. Od ovog mi je muka …
Ipak imam neki dojam da je cio tekst samo i iskljucivo fikcija odlicne spisateljice, da je Vedrana u zivotu sve, samo ne hrabra za ovako nesto.
Ona vam je kao Elvis Costelo iz punk faze – svira divlje al’ placa racune redovno, dobrovoljno daje krv i nosi cvike jer puno cita.
Ma zivjela, pozdrav iz CG! 🙂
Ha, ha, ha…….pravo se ismijah…..sebi oli Vedrani ? neznam….znam samo da je sve bas tako…..”pravo u sridu”. Odlican text. Svaka cast.
Vel, Vel, Vel * * Da li je njegovo veličanstvo MAJMUN znao da će jednog dana od sebe napraviti čoveka * * ??? ( nemojte sad teze jesmo ili nismo evoluirali od majmuna – to nije poenta ! )
* * Zna li čovek šta će naparviti od sebe u budućnosti * * ??? ………………………………………………………………………………..
Danas se pojam ” USPEŠNOSTI” olako brka sa pojmom popularnosti, gomilanjem materijalnih dobara ( bogatstvom) , brojem napisanih ”pametnih” knjiga, brojem završenih fakulteta…BROJEM ITD…brojem etc…BROJEM…TRT MRT
Sve te silne brojke i brojanice ( NE 33 ) će vreme posle naše smrti GLATKO IzBRISATI ! Šta će ostati…?
Ostaće njegovo veličanstvo ”POTOMSTVO” – i ono malo, minorno, jedva vidljivo napredovanje, koje smo u njega ugradili kao pomak u odnosu na naše pretke !
Ako ste lepi, talentovani, nasledili materijalno bogatstvo – sve to nije vaša zasluga već njihovih veličanstava ”PREDAKA” !!!
Nekad je stari mudri narod govorio da su deca ”jedino bogatstvo” i to je APSOLUTNO TAČNO !
Danas se… glupavost, kilavost, kljakavost, sebičnost, razmaženost, kukavičluk…end end end,,, današnje populacije ”modernih” ljudi ( kakav li će prefix ili epitet važiti za 1000 godina – zna li neko? ) vidi po samo jednom parametru, a to je broj IZRADJANE DECE !!!
Ko je kriv što današnja Eva zabušava – zna li neko ???
PogreŠNI princi-pi vrednosti GOSPODO…pogrešni principi vrednosti – Fala
* * * * ERMENAH * * * *
Savrseno napisan text. Vedrana je intelegentna i moderna zena u svakom smislu i sa zadovoljstvom citam sve njene izjave. U ovom slucaju samo mogu ovoliko da porucim: “Za roditelje su deca ceo zivot a za decu su roditelji samo pocetak njihovog zivota” – ne ocekuj isuvise od svoje dece i neces biti razocaran i tek onda ce da se postujete i volite uzajamno.
Čestitam BRNNN-u na kvalitetnoj poruci. Lijepo je vidjeti kad netko tako jasno izrazi ono što i sam misliš…
Članak VR nije baš na toj liniji – ali ne treba joj to zamjeriti. Ima područja gdje njezin talent puno više dolazi do izražaja. Nije davno spomenula banke, zar ne?
Mislim da je gospodja Vedrana veoma realno opisala zivot svake majke, pri pisanju je iskljucila emotivnu stranu i ogolila zivot roditelja. Jasno kao dan, nas zivot se vecinom i pretvara u ”zivot zbog i za decu” cim se rode. Gde ste Vi ovde procitali da ona ne voli svoju decu. Samo joj je ”pun kofer” obaveza koje ta ljubav nosi pa zaboravimo i to da smo rodjeni prvo zbog nas samih. Moj savet je da se mi sredovecni druzimo vise sa roditeljima, da im uzvratimo toplinom za ljubav koju su nam pruzali, dok su joszivi. Da ih ne zalimo mrtve, vec da ih negujemo i cuvamo od smrti koje se sve vise plase. Tako ce i nasa deca nesto nauciti za nas.
Ma ovaj tekst je sračunata provokacija! Naravno da u njemu ima elemenata istine, ali pre svega želje da se ljulja čamac i izazove polemika. U tom smislu tekst je OK. Da stvarno tako misli – ne bi bilo dobro. Ako pametne žene zastupaju ovakav stav ko će onda rađati i vaspitavati pametnu decu? Pametni očevi sa ženama – ćurkama (tukama) ne postižu baš neke rezultate. A kad dođete u duboku starost onda deci i unucima debelo naplatite ono što su vam radili. Tako onda sve dođe na svoje mesto.
Autorka(ica) bi mogla da napiše svež tekst a ne da eksploatiše stare.
.. Odlican prirucnik za one koji nemaju djecu pa da utvrde da li ih zele ili ne i dalje.. tako da se ne radjaju nezeljeni i nesretni ljudi… nazalost djeca se ne mogu pitati hoce li ili ne biti rodjena ali odrasli ljudi mogu znati da li ih zele ili ne…jednostrana istina roditeljstva ali kao sto rekoh stvarno bi mogao biti nauk mnogima koji stvaraju nove ljude zato so tako “treba ” biti..a ne zbog sebe samih i zbog onih koji dolaze posle te spoznaje
Svaka čast 🙂 Toliko sebe damo u djecu,potrudimo se da ih izvedemo na put,kad to učinimo želimo da oni rade ono što smo mi radile za njih…da vole i podižu SVOJU djecu,da ih izvedu na put…a MI? Pa, Mi zaslužujemo malo odmora,malo uživanja u ostatku života,jer i MI smo samo živa bića :-)A VI djeco vodite i živite SVOJ život i SVOJU djecu,neka su vam dobra i zlatna :-)Oni koji rađaju djecu da bi ih djeca tetošila po stare dane ne treba ni da ih imaju…svatko se treba pobrinuti za sebe,a ne u mladosti uživati i hodati,a po stare dane djecu zajahati,a pravo dijete zna vratiti ljubav,samo je pitanje koliko su roditelji sebični i koliko misle na sebe.
Draga Vedrana,
Inace volim vase tekstove, ali nazalost ovaj Vam je potpuno americki, ili kako bi ste vi to preveli, hitlerovski… Ne razumijem zasto.
Sve je danas samo interes.I radjanje djece je postalo interes.Danas poslodavac odlucuje o radjanju djece.Mladi se i ne usudjuju formirati porodicu.Jer,djeca su velika obaveza i velika odgovornost.Djeca danas nisu ni izbliza onoj djeci od prije rata.Malo je postovanja prema roditeljima,malo ljubavi i odgovornosti prema istim.Sve je manje komunikacije izmedju roditelja i djece,a sve je vise problema.Zato se ne slazem sa konstatacijom da su roditelji sebicni.Mislim da je obrnuto,djeca znaju biti jako sebicna.
Bravo Vedrana! Uvek iskrena, realna, bez lažne kamuflaže. Mi smo nekako naučene da je za život najdragocenije: zdravlje, porodica, naročito deca. Niko nam nikada nije objasnio da te dragocenosti plažamo sopstvenim bićem.
@ Odin:.”Malo je postovanja prema roditeljima,malo ljubavi i odgovornosti prema istim.Sve je manje komunikacije izmedju roditelja i djece,a sve je vise problema.Zato se ne slazem sa konstatacijom da su roditelji sebicni.Mislim da je obrnuto,djeca znaju biti jako sebicna.”
Oprostite,sve je ovo navedeno tačno,izuzev,posljednje rečenice….Djeca nisu sebična,ne traže puno,samo ljubav i pažnju…drugo je sad što roditelji jure da imaju pare,auto,stan,vikendicu,itd…pa umjesto da se posvete djeci,kupuju im sve što im dječija guza zine,kupuju dječiju ljubav igračkama,mobitelima PS-om,laptopima,itd….jer nisu od silnog rintanja na poslu u stanju da se posvete djeci…nama prije rata je bilo bolje,jer nije bilo ovoliko modernog života,ljudi su radili u tri smjene i imali vremena za izlet,kuću,djecu,kafu s komšinicom,druženje s prijateljima,a sad nitko nema vremena ni za rođeno dijete,jer zaboga,kako će komšija imati bolje auto od nas!?
Zato se ne slažem s vašom izjavom da su djeca sebična :-)Ona postanu sebična radi gore navedenih razloga 🙂
Odine, to je to! Djeca su “sebična” onoliko koliko im roditelji dozvole da to budu. Djeca nisu tražila da budu rođena, ona su ukras ovog sveta kao reče Ršumović. Ona su naivna, nevina, bezazlena )naravno dok ne postanu “ljudi”!
Dakle, mala deca nisu za ništa kriva.
onaj tko misli da je ovo bez srca ili da je vedrana okrutna, hladna i ne znam ni sam kakva zapravo spadaju u onu skupinu njenih prijateljica koje opisuje.
vedrana ne trazi da se s njome slazete, a ni da se ne slazete. ja nemam djece, i ne zelim djecu bez obzira koliko ona krrrasna bila (tako se prica). ne zelim jer nemam vremena ni za sebe, ne zelim u svom malom i vjerojatno kratkom zivotu potrositi vrijeme na nesto sto se zove potomstvo i reproducitranje. ja se ne volim toliko da smatram da se moram “nastaviti” nakon smrti kroz svoju djecu. nikad me nece biti vise nego sto me sada ima. a ljubitelji djece… slobodno tim putem hodaju.
vedrana je prije svega bila iskrena. dala je svoje vidjenje ove teme, a poanta je zapravo u cinjenici izbora; ona je izabrala ono sto je izabrala i s time je sasvim sretna, netko drugi nece biti zadovoljan time… a vi ko guske odmah laprdate o mrznji, neljudskosti i ko zna cemu ne. pa nije nikog ubila, osakatila.. zena je samo odabrala. guske .. u magli – zapizdile se i ne znaju stati. vedrana – bravo!
Neki ljudi mnogo vole sebe i nisu spremni da se žrtvuju ni za koga. To ste vi! I to je vaše pravo. Ko vam je dao pravo da nazivate guskama one koji misle drugačije od vas.
Neki pametni ljudi kažu da onaj ko nema djece, nije napravio kuću i napisao knjigu. uludo je protraćio svoj život!
Šta vi mislite o svom životu – to je vaša stvar, ali nemojte vređati druge koji misle drugačije od vas!!!
@monika mia;Ipak,priznajes da su sebicna..No,dobro..Mozda sam se malo,krivo izrazio.Ali,da su djeca mali egoisti,vjerujem da stoji.Tacno je,roditelji u nedostatku vremena,znatno umanjenoj paznji prema djeci,nadoknadjuju to sve sa raznim poklonima,navedenim u Vasem komentaru.Samo,pitam se da li je to greska roditelja,ili danasnjeg tempa zivota?Veliki problemi nastaju kada roditelji ostanu bez posla,i zbog toga, vise su fokusirani na svoj status u firmi,na poslodavca,nego na vlastitu djecu.Slozicete se sa mnom,niko normalan danas ne daje otkaz poslodavcu, da bi provodio vise vremena sa djecom.Ipak,vaznije je zaradjivati za njihovo izdrzavanje i skolovanje.To je prioritet svakoga roditelja.
Ovo je sramno pisanje ako je sve sto je napisala njen licni stav a ne pokusaj da izazove ovakve reakcije jer kao zena ona je debelo omanula,omanula kao majka,omanula kao roditelj…A jos je veci grijeh ako se ostale zene slazu sa njenim misljenjem…jer iz njih govori cisti sebicluk.Ja sam otac dvoje djece…Nema sto nijesam cinio,i lijepo i ruzno,nema dje nijesam bio ali…kad sam dobio sinove,dje god sam bio sto god da sam radio sam za sebe nije mi bilo ljepse nego kad ih uzmem u ruke i kad mi se nasmiju…Jebes Firencu,Bec…zapalio bih ih za njihovu dlaku…A ja sam zelio da se rode i da me dave cijeli zivot…Zbog ovakvog misljenja dostine zena ovo drustvo ide dje ide…Oce karijere,kuce,kola,nezavisnost…i sve ja to postujem i razumijem ali ono najljepse sto vam je Bog dao,moc stvaranja novog zivota i ulogu majke to vise nije primarno…Na kraju gospodjo Vedrana uzivajte u vasem nacinu zivota ali i vi ste necije dijete i neko se za vas budio u 2 ujutro i mucio se za vas…Ne vjerujem da su vam ostavili dugove i da se stidite od njih ka sto cete vi ostavit vasoj djeci…
Sve to stoji PJ, ali stoji i mnogo toga što je rekla VR – ona se izražava u hiperbolama, karikira stvarnost – inače, da nije tako koliko bi ljudi čitalo te tekstove. Ona, po mom skromnom mišljenju, gospodine PJ nas sve PROVOCIRA! I to je to. Sve ima svoje dve strane – blistavu i mračnu. Ništa na ovom j… nije savršeno ni idealno, ali zašto svi volimo da živimo čak i kada se taj život ne bi mogao tako nazvati. Se la vi!
Ja cu samo kopirti ono sto je napisao izvesni gospodin pod BRNNN.
Sve je jasno receno. Fenomenalno!
BRNNN… says:04:32 ON MAY 3RD, 2012
Vel, Vel, Vel * * Da li je njegovo veličanstvo MAJMUN znao da će jednog dana od sebe napraviti čoveka * * ??? ( nemojte sad teze jesmo ili nismo evoluirali od majmuna – to nije poenta ! )
* * Zna li čovek šta će naparviti od sebe u budućnosti * * ??? ………………………………………………………………………………..
Danas se pojam ” USPEŠNOSTI” olako brka sa pojmom popularnosti, gomilanjem materijalnih dobara ( bogatstvom) , brojem napisanih ”pametnih” knjiga, brojem završenih fakulteta…BROJEM ITD…brojem etc…BROJEM…TRT MRT
Sve te silne brojke i brojanice ( NE 33 ) će vreme posle naše smrti GLATKO IzBRISATI ! Šta će ostati…?
Ostaće njegovo veličanstvo ”POTOMSTVO” – i ono malo, minorno, jedva vidljivo napredovanje, koje smo u njega ugradili kao pomak u odnosu na naše pretke !
Ako ste lepi, talentovani, nasledili materijalno bogatstvo – sve to nije vaša zasluga već njihovih veličanstava ”PREDAKA” !!!
Nekad je stari mudri narod govorio da su deca ”jedino bogatstvo” i to je APSOLUTNO TAČNO !
Danas se… glupavost, kilavost, kljakavost, sebičnost, razmaženost, kukavičluk…end end end,,, današnje populacije ”modernih” ljudi ( kakav li će prefix ili epitet važiti za 1000 godina – zna li neko? ) vidi po samo jednom parametru, a to je broj IZRADJANE DECE !!!
Ko je kriv što današnja Eva zabušava – zna li neko ???
PogreŠNI princi-pi vrednosti GOSPODO…pogrešni principi vrednosti – Fala
@odin:I prije su roditelji radili,pa su imali vremena za djecu,na kraju krajeva zar moraju biti dvije plate za školovanje djeteta!?Sve se može kad se hoće,ali problem je što je i roditeljima da im je velika kuća,bijesan auto,skijanje,ljetovanje,restorani….sve ima svoju cijenu,a u slučaju gdje oba roditelja rade,to je nedovoljno vremena za dijete.To je greška roditelja,jer je dozvolio da mu “STVARI”,a ne DIJETE određuje tempo života….dijete se nauči onome što ga naučiš,tj.koje mu vrijednosti usadiš od početka…jer drvo se savija još mlado,kad stasa naviknuto je na sve 🙂
Забавно, и једна страна истине, свакако! Драги читаоци, читатељи, читатељке и читатељице, не дајте се узрујават превише, јер Ведрана не мисли и не осећа увек овако. Она пише да би писала, а кад пише, оно што каже излази из тренутног, и тренутачног, расположења. Дакле, списатељица, а не Ведрана Рудан, особа, човек изваган на ваги и представљен у свом просеку. То и не постоји, дакле, све је у реду.
Vedrana,
Pratim vas rad (pisanje) vec dugo. Na pocetku sam bila vise nego odusevljena, (procitala sve iz ‘Nacionala’, unapred i unazad), Posle toga je dosla faza ‘uspona i padova’, a sada sam pomalo (ne skroz) razocarana, ili blaze receno, daleko, daleko, od onog prvog odusevljenja. Mnogi ce sad da kazu: ‘Koga je briga za tvoje (ne)odusevljenje, nemoj da citas ako ti se ne svidja.’ To definitivno vazi za sve one koji Vas ne vole. Ali, u svakoj prici ima neko ‘ali’.
Skoro u svakom Vasem tekstu poruka je jasna, ogoljena do bola i pogadja pravo u srce svih onih koji Vas citaju. Vecina citalaca Vam je zahvalna, jer, konacno postoji neko bez ‘dlake na jeziku’, neko ko pise ono sto vecina nas misli. Odjednom, vole Vas na sve strane…Hrvati, Srbi, Bosanci….I nema veze sto prostacite (preterano), sto ste malo konfuzni i ponekad demantujete sami sebe. ma nema veze, ne pisete Vi zato da dobijete Nobelovu nagradu, jer da je to motiv ispostovali bi Vi sigurno osnovnu koncepciju u pisanju (setite se Hemingveja, lik nije bio previse originalan, ali tehnika pisanja fenomenalna).
Dakle, zasto Vi pisete Vedrana? Zbog istine, inspiracije, egzistencije, slave, ljubavi, mrznje….. Ne, ne i ne zbog ljubavi, definitivno. Neko ko je bio voljen i ume da daje ljubav ne pise kao Vi. Ni istina nije motiv, jer da jeste ne biste jednu istinu otkrili a drugu, u datoj temi jednako vaznu, sakrili a sve u cilju da napravite point. Inspiracija, mozda. Sami ste rekli da vam ideje ‘nadolaze’ cak i dok kuvate, verovatno placete dok seckate luk, pa se setite Vase tete Marije i eto nesto za nas…Egzistencije, definitivno, ne putuje se po svetu praznog dzepa (putovanja su lepa i skupa). Slava, isto tako, kad je covek slavan moze da kaze sta hoce i da se slika kako hoce….Mrznja. eh mrznja. Slatka je mrznja i to ona frontalna, prema sebi (razumljivo) i svima ostalima (jos razumljivije)…Ali ne zaboravite, citaju Vas i mladi i stari. Sta treba da misle mladi a sta stari citaoci? Treba li da se samoubiju jos danas ili mogu i sutra? Ili mozda za Bozic dok Vi u Becu pijete kuvano vino? Sve ste nam vec ispricali, popljuvali nasu proslost, sadasnjost i buducnost. Zivimo u zemlji beznadja i kriminala, porodicnih i seksualnih devijacija….mi smo Mrtvo more i jedina ‘riba’ koja se jos pracaka u tom moru ste Vi Vedrana. Ali cini mi se da se sve vise ponavljate i vrtite u nekom vlastitom, zacaranom krugu…I sta dalje Vedrana? Sta jos imate da nam kazete? Sve manje ili gotovo nista. Mozda da nesto predlozite! Nesto konstruktivno sto bi zatalasalo Mrtvo more!
Oprostite mojoj malenkosti sto se usudila da Vas kritikuje.
malo žensk ima pogum povedati resnico – oprali so nam možgane – nas prepričali, d smo rejene za lepšanje življenje drugih – o;-)) bravo, Vedrana
Mi se zgadi od tekstov
Smesno, mog sina koji ima 5 godina obozavam i ako to sto ga baka i deka pricuvaju par sati nedeljno dok sam zauzet znaci sve to sto ste napisali mogu samo da vas zalim…. svakako ste sebicna osoba… tako je mogao naprimer i Nikola Tesla da kaze ” ma bas me bre zabole za ljude koji su odvratni, sebicni i sta god vec, ja sam izmislio sta sam izmislio za mene, a vi zivite u mraku…” hihihihi
Bravo. Vi koji kritikujete njen tekst, niste ga pazljivo procitali, jer se odnosi na period od posle 35 godina. Bas naprotiv, opisuje njenu posvecenost, privrzenost i brigu za svoju decu. A dosta mi je tih nazovi mama, koje pred publikom izigravaju dobre mame, a kad niko ne vidi zanemaruju, izgladnjuju i podvode svojim momcima i buducim muzevima svoje kceri. Takvih je puna Srbija, Bosna i Hrvatska.